Ženski svet

су од нас нотекле); место материца и оцевице примају „Пиколо “а. Тако нам се, виа,ите, нолако скида једна по једна особина сполна, а ове повлачи за собом и унутарњи нреображај. Није давио, ове је године било, како смо при причешћу деце српске ириметили, да нам се нека женска деца, која се уче овде у Новоме Саду у ~клостсрс“ крсте шаком и да склапају руке ири молитви. То избија ето, на једиој такозг.аној отменијој страни, а на нижој друштвсној класи опажа се нагло промицање назаренства; ту скоро читамо, да је тај некрст (јер назарени се не крсте) разавпо шаторе своје и на Врачару, ваљда да распири и последњи спомен на неиео нашег ирвог нросветитеља Саве, кога је Синан-паша баш овде растурио. Тако, видите, скида нам се и крст, ово свето знамење с чела, уклањају се из прочеља светитељске иконе и замењују с „контраФИма.“ Свуда попуштање туђем упливу. Била нам је још једна светиња остала поштеђена до последњих дана; наш матерњи језик; ал западна култура и „државни интереси“ теже, да нам и ту свегињу погазе и из груди исчупају; и већ видимо да су доста успели. Њихов је уплив већ толико зарио у наше народно тело (ио отменијим круговима) да нам децу, нашу узданицу, из колевке узима и појн својом песмом и говором. Изгубисмо блага доста, Ј oiii нам мајчин језик оста, Па jom и том зар се прети!? Па још и то дај отеги!? Пред божије никад лице. И Бот мрзи кукавице. 3. Ј. Ј. Тако видите постуиа култура с народима без свести, с људима без свога поноса; и да се, на срећу нашу, у нај • новије доба није иојавила на животу млађегнарашгаја једна светла тачка, мушко, а ове године, хвала Богу, и девојачко удружење, које се подигло, да чува и брани ове народне светиње, ми би очајавали. Ту нову звезду наших легнних дана видимо ми на нашем девојачком удружењу, које се засновало почетком ове године у В. Кикин-

ди и развпло илодове своје већ и овде у Новоме Саду. а акодаБог, и даље ће. Ми у ова удружења врло много полажемо, јер знамо. каквог је великог полета народном животу дало ире 20 и више година мушко младо удружење у „Зори,“ „Преодници“ „Србадији“ и т. д. па очекујемо, да ће и овај нример женског удружења разбуктити млађана срца наших девојака у свима крајевима и да ће се и оне у истој културној цели удруживати, наравно без одређених правила, у свима већим нашим местима, на и тамо, где их је тек 3 и 4 на окуну. Ова девојачка удружења имају више прнватан облик и баш зато рад у њима и носи обележје чисто пријатељског одношаја међу чланицама, а тнм и обавештај бива слободан и онда не само да се лакше истокнута цел иостизава. него се и међу чланицама исгујс већа љубав и међу обна сношљивост, која се била већ почела губнти у жепском друштву, а која раставља и дели често у доциијем брачном животу пријатеље и другове од детињства. А више евега гледамо у та удружења своју пајсигурнију узданицу за лепгау народну будућност, јер тек ово ће да буду временом љубе, домаћице и матерс, а подмладак из руку оваких свеспих и српским духом онојених матера, можемо за цело очекнвати да буде и бољи и свеснији. Оваке матере неће успављивати и будити децу своју туђом несмом, неће за цело пуштати, да им одојчад протепавају прве речи туђим језиком и да нрви поход у свет (деце њихове) буде у туђу школу, ирва молитва на туђем језику изговорена. Оваке ће магере знати боље чувати и своју веру и своје обичаје и свој језик и тек кад се друштво наше оваким Срнкињама иопуни и мушки члановп удруже оваким друговима у којнма иете мисли, исте жеље владају, којима су груди испуњене истнм светињама, тек онда ће се нојавити ирави рај, тек ће ту нићи срећа и блажеиство, које човек тражи и с правом очекује у брачном животу. За то ми од свег срца поздрављамо ту ндеју, коју је разбудио или чланак госи. Станка у 8. нашег листа од

ЖЕНСКИ СВЕТ.

100