Ženski svet

га одмах узму на око те стану задиркивати. При свој својој природној бисгроћи био је ипак некако без мисли, лењ, а при том и трошаџија, те је у трећој години свога богословског рада био већ тамо доспео, да је једва довршио разред. После једне теревенке упадне у његову собу његов један пријатељ и посадивши се на кревет почеће овако : „Палају! нисам могао ноћас да спавам тебе ради, чудио сам се, зашто да си така будала и таки расипач и лола?“ „Ја имам откуда, и могу трошити, не морам мислити на своју будућност, имам откуда живети,“ одговори овај, „ти си сирома и не можеш то издржати. —А не би зацело, ни до чега ни дошао, баш кад би и покушао да што радим“ примети даље Палај. »Можеш ти доста урадити, и рече пријатељ; „ето ја целу ноћ ниеам заспао, мислећи све на твоје будалаштине, па сам сад дошао, да те озбиљно опомеием. Ако ћеш ти и даље остати така лењштина и ићи и даље тим убитачним путем, ја те напуштам, и нећу ти никад више доћи!“ Приповеда се, да је Палај од тога доба постао сасвим други човек; почео је учити и радити и изишао је за кратко време најбољи ученик, а доцније знаме нит проиоведник и списатељ. Колико опомена и пријатељска наклоноет може да упливише на живот и рад младог човека, ето се показало у ова два примера. Али много више случајева можемо навести, како је добар пример садругова, старешина и учитеља оживљавао и оплемењивао нараштаје. Приповеда се, како је Др. Арнолд својим примером још дуго носле школе лебдио пред духовне очи ученика својих, те их је опомињао и подстицао на подражавање. Говори се за Франклина, да је својим примером, док је у Лондону радио, тако рећи нреобразио друштво оне штампарије. Слушали смо и о нашем знаменитом Др. Jocn«i>y Панчићу, како је примером својим највише упливисао на ученике своје. А ми знахмо из повеснице и из нашег свакидањег друштвеног живота, како добри примери старешина одводе читаве генерације на пут врлина, а рђави опет како читаве народе упроиашћују,, .

Добро, рађа добро. На чичку не роде смокве, вели св. писмо. „Ја сам била обична земља, док није у мени била ружа пресађенаД вели се у једној источној скаски. Не може се мислити, колико добра може да створи у друштву добра душа, а колико зла опет може да ночини рђава. Човек је, тако рећи, скуи утисака, које је примио из своје околине. За иоправку дакле генерације (подмлатка) претежнији су нам добри примери, него речи и науке и за то ми и цео данашњи свет тражи за нараштај највише добрих примера и пошто матере, поглавито иримером васиитавају нараштај ; то ми од њих и очекујемо највише добра. Има људи у чијој се блискости осећамо, као да смо у иролетљој пригревици, њихова нас душа крегш, као чист брдовит зрак. Па обично и поглед и једна реч великих и нлеменитих људи утиче често на нас тако силовито, да их за читав век носимо у нријатној успомени. Шатобријанд вели, да је поглед Вашингтонов имао на њега така уплива, да се осећао за читав живот свој загрејан. Неки вухерер морао је увек да иокрије слику свога светитеља, кад је хтео да учини коју превару, јер поглед на слику није му дао да греши. Тако дакле видите, да и поглед и слика племенитих и добрих људи ствара карактере у млађем нараштају. Ми зиамо из паше историје, да се изаслати зликовци бугарског цара Владислава од благог и светитељског ногледа нашег краља Владимира повукли и пропустили га жива у Преспу, те су тек други зликовци извели над њим крвно дело; а знамо, да се норазили и за оирогатење замолили зликовци, који су били ногали, да убију првог мађарског краља св. Стевана. А и црквена историја износи нам гомилу оваких нримера. Наше мајке најпобожније стоје и најоданије се моле Богу пред иконом Мајке божије, њој највише метанишу и у њу т највише наде полажу. Па и војници ру 7 ски не полазе у војну без лика нреблагословене дјеве Један американски поглавица рекао је : „За насеобину наше земље више вреди један побожан човек, него етотина па и хиљада насељеника без карактераА 135

ЖЕНСКИ СВЕТ.

136