Ženski svet

Краљев покдон. Њ. В. Краљ Алексондар 1. приликом свога бављења у манастиру Љубостињи, задужбини царице Милице, поклонио је манастиру златан крст с натписом: „Александар L по милости божијој и вољи народној Краљ Србије манастиру Љубостињи за спомен петстогодишњице Ј5. јуна 1888. год.“ Њ. В. краљ Александар је наручио код београдског златара два друга златна крста, који су били изложени неколико дана у Паризу ради своје уметничке израде, те је један од тих крстова даривао цркви у Жичи, кад је мирономазан, а други је иослао цркви Раваници у Срему, где почивају кости св. кнеза Л; зара. Овај се крст, како чујемо, предао игуману раваничком тек после видовдана у субоЈву. Видовданска прослава. Нашјенароду свима крајевима, осим, Бачке и архидијецезе где није била дозвоЈвена служба божија св. кнезу Лазару, прославио ове године о видову дну петстогодишњу успомену на тужно Косово и помолио се Богу за нокој душе нашим погинулдм узор јунацима. Србија је успоменом на то миропомазала у Жичи младога краља Александра Првог. Покрај све забране и сметње искугшло се у Раваници ипак око 5000 душа на тај дан, који су одстојали елужбу божију и целивали мученичко гело кнеза Лазара па за тим одиојали погинулим јунаиима у трипут „со свјатими у нокој “ и „вјечнаја памјат.“ У очи тога дана приређена је „беседа“ у Руми. На одар мученика св. кнеза Лазара положиле су изсвојих прилога неколицина Српкиња из Новога Сада венац од свежег нвећа и тракама са сходним натнисом. Видовданска свечаност и 500-годишњица косовским јунацима нриређена је и свечаним начином прослав.љена не само у Србији, Црној Гори, Босни и Херцеговини, у Банату, Срем. Раваници, него и у страним државама и међу осталим Словенима. Тако је прославЈвен тај дан у Русији од „словенског добротворног друштва“s од „Југославенске Академије знаности и уметности“ у Загребу. Чешки „Народни јшсти“ и други па и словачки „Велехрад" изишли су у свечаном виду и иосветили овој прослави уводне чланке. Она је прослављена и у Паризу, и у Берлину, и у Минхену, па и Акропол и главне улице у Атини, били су тога дана окићене црним заставама, а у црквама су чињени парастоси српским неумрлим јунацима, који надоше на Косову.

Споменик косовским јунацима. У престоници кнеза Лазара, у Крушевцу, подиће народ српски величанствен споменик косовским јунацима. Темељ је зготовљен и у тај темељ положен је запис који овако гласи : ~f Во имја Отца и Сина и Свјатаго Духа, Амин! Овде у Крушевцу, негдашњој престоници Цара Лазара. На видов-дан петнаестог јуна, године од рођења Христа СпаситеЈБа тисућу осам стотина осамдесет девете. На дан, кад се навршује пет стотина година од пропасти српскога царства на Косову. По милости Божјој и вољи народној краљ Србије Александар Први у присуетву Својих Намесника, Владе, Архијереја, престивника државних власти, народа, свештенства и војске. Положи темељ овоме Сш-менику народне захвалности Цару Лазару и Његовим славним јунацима изгинулим на Косову на Видов-дан 15 јуна 1389. Храбро бранећи Отачбину, Веру и Слободу срнскога' народа. „Да се прича и приповиједа, док је Јвуди и док је Косова!“ краљ Србије Александар ирви с. р. за тим долазе својеручни потписи намесника, митронолита, свију министара и кмета града Крушевца. Црногорске кнегиљице. Бечке немачке новине говоре, да ће се после свадбе руског кнеза Петра Николајевића и црногорске књегињице Милице заручгшш и друга црногорска кнегињица Сшана- са великим кнезом Димитријем, трећим сином великог кнеза Конетантина, чајстаријег стрица царева. Тако се тврди, да је жеља царева, да и нрестолонаследник руски узме млађу кнегињицу Јелену. На кингресу женскиња, којије ирошлог ме сеца одржан у Паризу решено је: 1. да се закони, који се доносе и који се односе на женскиње, сасвим реФормишу; 2. да женскиње могу и адвоцирати; 3. да, се закон Француски о достојанству очевом (натернитет) укине ; 4. париски затвор за женскиже Св. Лазар, да се поруши; 5. женскињу да смеју затворити само варошки серсжани; 6. у свима деловима Париза имају се основати ирибежишта; 7. у сваком округу имају уирављати добротворним заводима саме женскиње; 8. надзор над дојкињама имају во* дити женскиње под руководством женшрне-лечника; 9. женскиње се имају образовати за свој позив у школама а не у радионицама ; 10. учитељи и учителшце морају иматиједнаку пла,ту (код нас већ ностоји Ур.); 11. све женскиње могу се спремати за сваки позив, а лечнице, правнице и т. д. оснивају заједничку задругу.

217

ЖЕНСКИ CBET.

2l8