Ženski svet

ли, витлајући за овим брдима, које никад етићи, ни на њих изићи. Ја еам данае цео дан нутовао од 6 еахата ујутру (еврћући 3 сахата у Љубостињу и 2 сахата у Врнце) стигосмо у 8 сахати у Краљево, где сам ома сео и

Вама овај опис написао за 4 сахата без да сам перо из руке пустио и одморио се од пута, а то је најбољи знак, којшко ее човек на овоме путу окрепи. Сад лаку ноћ. Поноћ је иревалила. 4. П—виА,

Д ОПИСИ.

Раваница, на Видов-дан 1889. Занимаће за цело и наше Срнкиње, које нису могле да дођу на овогодишњу раваничку славу, да чују, како је прославио 500 годишњу успомену косовску наш народ на гробу мученика кнеза Jlaзара, па сам рада да им изнесем слику ове тужне ал и величанствене слике бар у најкрупнијим потезовима. Да вам је, драге сестре, гек један ноглед био овде, да видите, како се примиче Србадија са свију страна у свечано руво раваничкој задужбини, и како хити, да уграби меета што ближе кивоту св. мученика кнеза Лазара; да сте чуле онај жубор, што је настао при састанку родова и познаника и да сте видели оно дивно шаренило разног одела народног, што ее слегао по оној кбси раваиичкој, а вама би, па и ако вам је старост ил други терет оборио младићку машту, ипак морало срце заиграти и душа нотрести од оне милине, која се у дуити ерпској рађа, кад види, да нас “ни петвековна мука и тлачење није скинула са лица земље и да смо доживели да у догледу ленше зоре народне славимо 500 годишњу успомену своје славе и величине, којом се и највећи народи онога времена нису више иодичити могли. У очи видова дне држано је бденије а на сам Видов дан већ на ирво звоно врвео је побожан свет на св. литургију, коју је служио саборно архимандрит хоновски г. Евлогије Кузмановић са шест других јеромонаха. На јектенија одговарало је румско певачко друштво иод уцравом свога ликовође г. А. Дозеле. После св литургије разредио се свет у мање гомилице по шумици раваничкој да се прихвати мало јелом. Шта је ко донео, то је изнео, а домаћице се надме-

тале, која ће више и ленше сладити го* стима свој закусак. Око 4 сата после нодне искупио се на нозив родољубивог иредседника рум ског одбора г. А. Ђуричића сав присутан свет у порту пред улазом у св. цркву, те ту отпоји у славу погинулим јунацима на Косову посмртне песме: „Со свјатими у покој“ и „Вјечнаја памјат“. Народ је је ове побожне песме у више пута по нављао и носле сваке песме узвикивао: „Слава косовским јунацима!“ Овојетако свечан призор био, да је многима измамио гоплу сузу благодарности опим јунацима, који су крв и живот свој принели на жргву за крст часни и слободу златну. После овог свечаног чина ушао је свет у цркву и целивао св. мошти великомученика Лазара. За овим је на једном вису у манастћрској башти отпевало румско пев. друпттво „Косовску химну“ и по том „опрогатајну несму“, које су у нрОшлом броју овога листа штамнане и које су од присутних одушевљељем пропраћене и онда се свет већ почео да спрема својим кућама, пун задовољства и светог блаженства, што је одужио дуг својим славним и великим предцима бар онако како је могао, кад му није дозвољено онако како је хтео. Могло је бити 5 до 6 хиљада душа на овој светковини, а да је било дозвољепо свима и свакоме, било би се искунило, за цело, и 20.000 душа. Заборавила сам напоменути, да је румско певачко друштво уз суделовање вуковарског певачког друштва приредило у Руми у очи Видов - дана концерат, који истинаније по изложеном програму изведен, ал је ипак довршен на славу и дику нриређивачима и певачима, и усномени оних јунака, коме је намењена била ова слава.

Марија.

203

ЖЕНСКИ СВЕТ.

204