Ženski svet

па за то би требало и остале народности да негују те врлине на својој деди, Покрај ове лепе врлине краси Француске жене и девојке питомост и добро срце. Француска ће имати у будуће бољи и

већи број матера, него што сада има; будућност Француска ће бити боља, јер се све више држи бољих и напреднијих начела ваепитања и образовања

НА ЦАРСКОМ ДВОРУ У ПЕТРОГРАДУ.

ласовити једноруки уметник hi гласовиРУт знаменит композитор и песlI|IIŁ мађарски гроФ Геза Зичи на позив цара руског и царице приредио је у корист руског црвеног крста концерат у двору царском у Петрограду. 0 том свом концерту држао је пре неки дан предавање у „КишФалудијевом дру штву.“ По том јако занимљивом предавању доносимо опис тога концерта у главнијим иотезима. „Кад сам стигао у царски двор вели Зичи примио ме кнез Гагарин, главни дворски маршал. На узвишеном месту смештени су били царски дворски свирачи, њих сто двадесет и четир на броју. Имади су на себи црвено, богато златом извезено одело, широке илаве чакшире, и високе светле чизме. Чим ме је оназио пуковник гроФ Шта келберг, управитељ царског дворског сви рачког збора. пристуни ми и замоли ме у име царево, да после концерта отсвирам што на гласовиру. Госиодине гроФе одговорим му то је немогуће. Кад ја сахат и по управљам оркестром, рука ми се тако умори, да нисам у стању свирати на гласовиру. А ви свирајте пре концерта, али свакако учините по вољи цару, који вам је велики нријатељ. Fla сред дворане стајао је гласовир. Ја седнем почнем пробати и нађем, да је добро удешен, а то је на дворовима изнимка као и искрена реч. Учинићу по вољи цару одговорим гроФу Штакелбергу и дадем знак свирачком збору да буде справан. На једно десетак корачаја од оркестра биле су смештене наслоњаче од љубичасте свиле и на свакој је био текст од нота спева „Повесница града“ за који сам музику написао.

Отворе се двокрилна врата и у дворану уђе царица у свнленој хаљини љубичасте боје. За њом су ишла деца јој, за тим велике кнегиње и велики кнезови и на послетку цар. Кад ме царица опази, пође к мени. Ја јој похитам у сусрет и дубоко се ноклоним. Царица ми иружи руку и запита ме шта ћу свирати на гласовиру. Ја јој напоменем неколико комада, које сам наумио отсвирати. Она беше задовољна и само ме још замоли, да не напрежем руку своју, која ће и тако много посла имати с оркестром. У том тренутку пристугш ми цар и пријатељски ми стиште руку. — Од кад се не видесмо, много се што шта догодило, што нас је тугом испунило, — рече гласом пуним саучешћа. За цело нема човека на свету, који не би делио тугу вашег владаоца. После тога замоли ме, да отсвирам што на гласовиру. Кад сам свршио свирање, кнез Оболенски нрикаже ме великим кнегињама руским и v/рногоратм кнетнмцама Стани и Милици. За мало замоли ме цар, да отпочнем концерат с оркестром Не беше свакидашња појава, када је оркестар на миг моје палице почео свирати пред силним царем руским. Композиција моја допала се. Тапшање биваше све јаче и јаче. После седмог одељка, дао сам свирачима одмора од десет тренутака. За то време опет ми је приступио цар и разговарао се са мном тако љубазно и при‘атељски, да сам заборавио, да се са мном разговара силни и моћни цар велике Русије. — Ваше Величанство — рекох ја показује толико знања у музичкој умет-

209

ЖЕНСКИ СВЕТ.

210