Ženski svet

ности, да ми се све некако чиви, да би Ва ше Величанство зиало управљати оркестром. Онростите, Ваше Величанство, што се у судих то рећи. Цар се насмеја слатко, од срца. Д а имам времена, не велим да не ои т() Р а До и весело учинио. Ја јако радо имам музику. Онет узмем палицу у руку и оркестар отсвира и свршетак моје композиције и на моје задовољство, и на потпуно задовољ ство светлог збора слушалачког. Цар ми се топло захвали на труду и питаше ме, да л’ сам био задовољан с оркестром ? На мој одговор, да је оркестар изврстан и да му ваља пара тражити, цар се насмеши, приступи оркестру и похвали га. ГраФ Штакелберг и свирачи мал’те нису искочили из коже од радости на ту иохвалу цареву. За тим опет ми нристуии цар и позове ме на закусак. У дворани, у којој беше читава шума од палмовог дрвећа, очекиваху нас постављени столови. Ту сам представљен оио и престолонаследнику. То вам је леп, повисок човек, иријатан и мио у разговору, а доброта му провирује из говора и сваког му иокрета. Јако наличи на нашег сувише рано преминулог краљевића РудолФа. Белике кнегиње лене су све по реду,

ал’ међу њима је најумиљатија н најумнија великог кнеза Владимира жена. Царица је тако милостива била да ми је за спомен дала слике своје деце. Цар је био ванредно добар домаћин. Весело је пушио своје цигарете, и сваки час ме нудио, да пијем и да једем. Поткрепите ее, знам да сте уморни. Кад је видео како ја из малих чашица нијем мореалско вино, рече ми шалећи се : Ви нисте ирави музичар! За тако велик иоеао, што га сад свршисте, малена је та чашица. . . И царица ме је више пута ословила. У опште и цар и царица љубазном снисходљивошћу и пријатељским предусретањем својим тако ме задужише, да ће ми тренутци, иробављењи на рускоме двору, остати у најлепшој у вечитој успомени. ГГри растанку рече ми царица: - Жалим, јако жалим, што ћете из Петрограда понети тужну успомену. Чисто се бојим, да ћете пожалити, што сте амо долазили. Никад нећу заборавити глас, којим је царица изговорпла те речи. Ја сам био јако узбуђен, и само сам толико могао одговорити, да лакше можемо сносити и највећу тугу, кад нас теши најплеменитија и најбоља жена на свету. Царица ми пружи руку и погледавши ме мило својим очима дивне лепоте, рече ми умиљатим гласом : До виђења, дакле, на јесен! Т. „Бр.“

БЕЛЕШКЕ.

Из просвете.

Новосадска и панчевачка срп. виша девојачка школа већ су довршиле своју 18 38/9. школ. годину и управе су издале своје јавне извештаје о овнм двема нашим вишим девојач. школама из којих се опажа наиредак у једном и другом заводу како у погледу успеха и рада школског, тако и у погледу одзива родитељског, јер и један и други завод ирказује већи број учсница него све нређашње године. У Панчеву

је само 1880/1. школ. године био већи број у 4. ученице, од ове школ. годнне; а у новосад ској је ове школ. годиве највећа број достигнут. У Панчеву је било ове године уписано 88 редовне и 2 нриватне, свега 90, а у новосадској 95 редовних и 14 приватних, свега 109 ученица. У панчевачкој је изостало у течају године 8, а у новосадској 10 ученица. За прелаз у старији разред оспособљено је у Панчеву 72, а у Нов. Саду 81. У једном и другом месту

211

ЈКЕНСКИ CBF/Г.

212