Ženski svet

БЕЛЕШКЕ.

Из просвете.

За домаћице.

Зарад здравља.

Сомборски приправнички завод довршио је је минулу ihkoji. 1888-9. год. исиитом, на коме је председавао као изасланик Н. Ц. Школског Савета г. Јоваи Борота прота ст.-бечејски. Испиту се подвргло у сва три разреда 72 мушка и 64 женске ученице. У најстаријем разреду билоје 19 мушких и 19-жевских кандидата, од којих су 4 женске оснособљене са одличним усиехом и то: Катарина ТриФуновића из IЈуме;1 Ј уме ; Марија Миловановића из Пов. Сада и Даница и Зорица Илићева из Осека; са врло добрим успехом њих 8 и то: Смиљка Стојковићева, Катарина Михајловићева, Вида Летићева, Јелена Ђорђевићева (Нови Сад) ? ЈХепосава Вуканова (Нови Сад), Љубица Иешићева (Петроварадин), Марија Димитријевићева и Марија Подгорска; са добрим успехси свршило је њих 4, а с довољним 3. Од мушких није ни један добио отличан успех; са врло добрим успехом оцењено је 5 и то: Димитрије Грујић и Милан ГруЈић, Стева ЈВубојевић, Лазар Љубојевић и ЈХазар Плавшић ; са добрим успехом оспособл>ено је 11, а с доволшим 3. Сошборска виша девојачка школа имала је прошле школ. 1888-9. г. уписаних 88 ученнца (3 ученице више него лане), и од ових је 1 приватна, а остале су редовне. У течају године иступило је 5 ученица, а остало до краја године 83. Од тих је свршило годину с отликом: 15 ; с врло добрим уснехом: 16 ; а остали су довршили с добрим и довољним, само 2 има да ионове исиит из иојединог предмета. Школска година довршена је са благодаренијем и школском свечаношћу, која је као и исиити задовоЈвила родитеље и публику. По овом лепом успеху може се судити, да и овај наш завод лепо напредује и да заслужује свако шшереље родитеља наших. Просветна задруга Српкиња у Ст. Бечеју тражи на годину дана једну забавиљу за своје забавиште и даје 300 Фор. плате годишње, слободан стан или за то накнаде 60 ф. Г. Мита Петровић проФесор сомборске учитељске птколе изаслат је на нредлог школског савета о народном трошку на светску изложбу у Париз, да ироучи тамо просветне заводе и да о том свој извештај наиише. Овоме се ра-

дујемо, jep ће г. Мита Петровић зацело умети изнаћи, што је за нас и наше ирилике корисно и пробитачно.

Корист од собне муве. Муве живе само где су ирљава места и где има пуно ситне животињице, вашица микроскопских, јер се муве њима хране. Где год шта труне, онде се одмах милијуни ових микроскопских животињица закоти; ал одмах су ту и муве да их требе. Кад оно мува чисти крила, онда их са себе скида и једе; те се може опазити под микроскопом. Дакле није тровање мува иробитачно, него ва.ља држати чисто сгвари и места, где се муве баве. Где за муву нема хране, тамо се она и не бави. Муве и обадове да одбијеш од стоке: (коња; вола и т. д) Успи мало на криу уља од Фење ил рибље масти, па њом натри она места где мува и обади досађују. Енглези скувају орахов лист, иа том водом намажу места, где се купе обади и муве. Неки хвале да је добро и кад се раствореном у води стипсом (1 чаша воде и 1 jiot стипсе) попрска коњ ијш друго марвинче. Зобна вода као лек. Млоги лекари ирепоручују зобну воду за лек за грудобољне, шкроФулаве, нервозне, за све слабе и бледе и за оне ; који се нредижу после болести, као и за оне ; који морају много да говоре. Препоручују ову воду и за оне ; који пате од мигрене (главобоље) и који болују од грчева у утроби. За оне ; који лети раде у иољу ; говоре да нема бољег пића од ове воде зобне, која се овако ирави : Узме се 1 / 4 клгр. брашна од зоби (овса) и размути се у мало хладне воде, на се онда на ово усие 14 литри вреле воде и дода се томе маjio обична бела шећера, иа се онда измућка и остави да се охиади. Ко се те воде наиије, тај ће дуже издржати жеђ него од обичне, а неће се ни знојити, као од обичне воде ; што је главно за раденика човека ; јер зној слаби и одузима спагу раденику. И киселица од трица је добро пиће, јер се и од ње не жедни млого; тако јс исто добар и зелен краставац па и лубеница и диња.

247

ЖЕНСКИ CBET.

248