Ženski svet

Разно.

Кисело млеко је у летње доба једно од најбољих и најздравијих напитака како за здраве тако и за болеснике; оно не само да гаси жеђ ? него је и добра храна, У случају затвора узимају га с успехом. Тако исто хвале га за добро онорављајуће средетво после колерине, пролива и других болести што новла че наглу слабоет. Лекари га дају и деци као опорављајуће средство. Вариво као храна. Варива су снажнија храна и од меса, па и од варена жита; а од евију варива највише је снаге у сочиву и за тим одмах у пасуљу и тек на трећем месту долази грашак. Ал варива су тек онда добра и кусна кад се зготове како ваља. Варива вал>а натопити у чистој води и оставити толико, да набујају, да скоро проклиЈају, на тек онда га кувати без икојих додатака и зачина Многи радо једу вариво у зелен, у махунама. То је добра ал много слабија храна од зрелог варива. Грашак шећерац је најслађи у зелен ; он се једе и у махунама и окруњена чиста зрна. Зелени пасуљ у махунама не може се тако нохвалити Има лекара ; који га и забраљују ; јер има случајева, да ее од њега поболели људи и да су лекари имали посла, док су људе избавили од зла. Веле, да у махунама од пасуља има нека отрова, који може човеку велика зла нанети, па га с тога млоги забрањују јести. Међу тим млоги га радо једу и непримећују никаквих рђавих последица ; те за то ; коме уди, нека га остави. Неки препоручују, да се зрело и куваио вариво пре јела цеди кроз сито ; да се тако одл>уче љуске с њега ; јер се млоги боје ; да је љуска тешка за желудац; ал то не стоји. Истина желудац не може да свари љуску ; ал и не треба; .љуска та има други позив; она као и она љуска од воћа остане несварена и чисти црева ; а каша без љуске заптива и не чисти. Ко радо једе вариво, вал>а да га добро ижваћа, да не пропусти ни једно зрно да оде не сажваћено и не раздроб.љено, јер у желудцу и у цреви нема више ко да их размрви и самеље, и онда, ако још нре кувања није наквашено; и ако није добро и мекано скувано тако ; да се у желудцу само раздроби/ прође живо кроз човека и не само, да му не буде храна ; него још тере г г ; који га измучи и ослаби. Боре старачке да се взгубе с лица и руку:

Опери лице и руке свака два сата хладном водом; ал не утари, него остави да се вода сама осуши. Тим се понрави и очни вид ; а ако се испира и нос и грло оснажи! е и та оруђа.

Књижница Др. ђорђа Натошевића Познато је нашим читаоцима ; да је Tf>a Нана НашошееиŁка суируга покојног Др. Т>. Натошевића поклонила сву књижницу нокојног свог заслужног супруга новосадској српској вишој девојачкој школи, као што је у иоследњем броју овога листа јављено. На томе дару захвалио се и патронат ове школе корпоративно и уз усмену проиратницу председника патронатског г. Васе Нушибрка предао је патронат и писмену захвалу; коју је приложио у дивот корице од загаситог црвеног сомота са позлаћеним корицама и сходним насловним речима. Том нриликом се корпоративно захвалило и учитељство ове срп. више девојачке школе дароватељци овој и предало јој и своју писмену захвалу. Живела ! Гђа Христина удова Контића обдарила је срп. православну цркву у Инђији (Срем) плаштаницом и позлаћеним рипидама. „Д. Б. Источник“ јав.ља, да је у Мостару преминуо на мали Васкрес о. г. у тамошњој градској болници МишаЈ) Mpaeuf ; који је оставио српској школи које у готовини које у земљи до 3500 Фор. Слава му! Даље јав.ља, да је Тодор Малеше.виИ трговац из Гламоча, из хришћанске побуде и побожности ириложио православној цркви у Гламочи 4 сребрна кандила. Живан Станчевић земљеделац из Бановог Поља приложио је цркви глоговачкој (у Србији) један полијелеј од 15 свећа у вредности од 12 ц. дукати. Дар цетиљској болници. Њено царско величанстБО руска вел. Књегиња Јелисавета Феодоровна са госпођама првог друштва црвеног крста у Петрограду скупила је прилоге и набавила за цетињску болницу све ствари за 20 болесничких постеља. Учитељи српски из митрополије карловачке имали су 2 С јула о. г. своју скуашшину у Новоме Саду ; где су утврдили правила за оснивање и издржавања конвикша (благодјејанија) за своју мушку и женску децу ; која се буду учила у новоеадским школама. Они оснивају

249

ЖЕНСКИ СВЕТ.

250