Ženski svet

С У ирнређени у Паризу уз изложбу ме(l јуна п јула о. г. прошао је најпоно.шије н пракен је с највећим ннтересом пнтернаино налин жески конгрес. коме еам п ја присуствовала Прошли еу оеам дана најнанрезнијег рада, али и пајлеише уепомене за меие. Седнпце су држане евакн дан двапут, пре иодне од •* Л2 11 поеле подие од 3 —6 сати у великој дворани „Mairie de la Place Saint Suplice u , која je првог дана, 12 јула при отваран.у конгреса пренуна, а иосле знатно иосећепа била. Дворана је искићена заетавама. Даиско женско друштво „Мир“ поелало је за ову ирилику дивно пзвезену белу заетаву. Сенатор г. Јулије Спмон отворио је скуи беседом, која је иосведочпла велпки беседрички дар тога славног кн.ижевника. Он је поздравио страие п наглаепо, да еу пнјважнпја пптап.а овога конгрееа она која се одиосе па човекољубл.е п морал п она што додирују ваенитање и правнп одношај женскнња. То су научна раематрања која еу заннмала учене људе свпју времеиа п која 1»е увек задавати труда мислећим главама. Од женскпн.е као vneие, матејн* п ваеиптачице тражп се, да она практпчпо ирши своје дужности, а овамо јој се ис нружају снреме за то. Ко је позваиији од магере, да дсте упути у ирвом мншл.ењу и говору, да детегу усадп ирву моралиу клнцу; које нре позваи, да дечије срце сиремп за л.убав к блнжh.cmv, иего мати, ко ире п бол>е од ње можс улити детету прву иослушност и одрсдити ирве маконе? 11а ипак су сва закоиодавства свпју гемал.а тако неснравсдл.пва ирема жеиекпма ! но ми се надамо, да жел.е и резолуције (закључцп) овпх наших 'иеганака п сећан.с онога, што су женекпн.е доеад урадпле, неће остатп несаслу шане гамо, где се е гварају законп. Говорппк ее радује, што председава овом женском екупу: ог.а иочаст подсећа га иа све оно, што ev жснскиње Парпскнње за време опих жалосних дана рата п комуне претрпп ле и иа оио, што еу жртвовале. После одушсвл.сне пропратппце, крјим је овај говор иримл.сн, ирочита потиредседница гђа I>огелот дневнп рсд за овај скуи. Свагда пре иоднс и.мају сс за свих осам дана претресати само питан.а о моралу, човекол.убл.у

(филантроиизму) васпитаљу и законодавству; а иосле иодне даваће се извештаји. За овим држала је перовогкпња конгреса гђа од Морсије сјајан говор о задатку женскиње у данашње доба, који је иронраћеп најбурнијим одобравањем. Гђа од Мореије је жена необичне лепоте, имнозаптне спољашњости, која поред тога има говорнички таленат, да би могао на чает служити ма ком парламентарном члану; она говори и iio теорији лепо а и заношљиво и живо. Као завршетак нрвог састапка саслушани су ноздрави разпих изаелапика и изасланица п било је ноздрава од Талијапкиња, од северо-америчких здружсних држава. из Атине, пз Брисла, из Штокхолма, из Пол.ске, из Аустрпје, гп Енглеске II Данске. На конгресу је бпло осим 300 Францускиња, још 30 изасланица из Енглеске, 3 из Шкотске, 1 гп Ирлапда, 1 са Иелапда, 2 из Ипдпје, 15 из Амерпке, 6 из Белгпје, 3 из. Холандије. 3 из Шведске 3 из Дапеке, 14 из Швајцарске, б пз Аустрије, 14 из Италпје, 2 из Грчке, 2 из Бразилије, 1 из Шнаније, 3 из lleмачке, 1 из Фииске п 5 из Руспје. У почаст учесппка и учесппца овог конгрееа прпређено је првога вечера у павиљону „Флора“ једно прекраспо забавно вече. Дпвпо здање беше одвеК лепо осветљено, а но дворани ходаше господа п даме разних народности те се сладпше попудама и на изменце држаше говоре. Другога дапа одпочета је седница у 9 сати ире поднс а нредседавао је г. Фредерић Пасп. Гђа од Морсије еаошитила је два брзојава; једап одеских госиођа, једаи од гђе Клевек као поздрав пз Нидерландпје (Холандије) једно инсмо гђице Марије Сапдоз из Лаусане н но том је дебатовано п говорено о шггересантним предметима, које ћу ја овде у кратко напомспути. Гђа Лелва Локвод адвокат из Башингтона и гђа Стопес из Лондона, нзаеланица шкотеких надруга, гов">рише у име нзаслапица својих за реФорму морала; гђа Кергомард врховна надзорница матерпнскпх школа завода) у Паризу, члапица државног савета за јавну паетаву, говорила је о девојачкпм школама; даље говораше гђа Михел доктор ме-

227

ЖЕНСКИ СВЕТ.

228