Ženski svet

децине из ЈГондона, гђица Нпхолс доктор медецпне и председница задругаумерености из здружечих американских држава Мпс Манган пзасланпца енглеских задруга за мпр, гђица ('apa Моиод н Мис Беард изасланнце енглеских друштава за надзор морала, а тако нг. Хиполит Дестреми, Фрн дрнх Паси. Резутат ове седнице била је ова резолуција : свију овде застиуиљених земала иротесшују иротив рата. Женскања има да врши цивилизашорски задатак у стварању мира и љубави измхђу народности и eepoucuoeecmu Ll ■ После иодне је председовао г. Леон Донат. Гдин Берделај држао је предавање о положају женскпње ирема цпвилном закону, које је велпкпм допадањем иропраћено. После овога цредавања настави се жив разговор. Гђа де Ферер тражи иолитично право гласања и за жепскиње, док je г. предавач нротивно томс доказивао, говорећи, ако ће конгрес сувише много тражити од законодавиих тела, бојати се, да неће ништа пос/гпћи. У овој дебати учествоваше и г.г. Леон Допат председник. Леон Жирапд и др. Резултат ове дискусије изложен је у овим жељама као резолуцијама : '/. грађански закони и ирава ваља да су једна за мушке као и за женске; 2. жена удата да може слободно расиолагати са својим имањем , и још са једном тре Лином мужевлевог имања и ирихода рад домазлука и дечијег васиитања и ако би муж био неморалан или би ускраЛивао жени средства за, шо, да има решиши такав сиор један иримирителан суд. Оно време, што је овога дана још било иа расположење, употробл,ено је за некеизвештаје; тако је гђа Богелот иоднела изве штај, о задрузи женској, која пма да се брине за бољитак оних жеискиња што изађу из затвора (званог св. Лазар). Гђнца Сара Монод из Швајцарске известнлаје о задрузи „Les amies de la jeune fille,“ која има веза скоро са свима европским земљама и која се брине за заштиту девојака васпитачица, гито се у страним земљама налазе. Гђа Jiima Моргенштерновица ноднела је извештај о народнпм кујнама, о домаћнчким задругама и о задругама женским за бесплатно васпитање и спремање за до-

мазлук оних девојчица, које доврше школу. 14. јула није било седнице, јер је тога дана била стогодишња усномена и сла ва Француске револуцпје; а 15. јула бпла је врло занимљива седница под нредседништвом г. Берделаја. Г. Магне држао је предавање о деобп мушкеп женске деце у шко лн п у друштву. Значајно је, да је баш мушки члан знао тако исцрнљиво образложитито пптање. Оп рече од прилике: Већ од ране младостн претноставља се дечак девојчицн у иородпцн и тим се од детинства укорењује у дечаку тиранство у нородици. У школи се деле женска деца од мушке, иа се тиме утврђују у њима разни иогледи на науку и живот, разпе паклопости и радости, уче се разним дужностима па и раду. Тако добијају дечаци и девојчице разве идеје и разпо схваћање. У слободним часовима се одел>ују, на и кад дорасту до младићског и девојачког доба, н еиуштају се ни па дому ии у друштву, да слободно могу једно с другпм оиштити. Догодили се, да се младић на каквој јавиој забави приближи којој девојци, одмах се ту подмећу овн II онп мотиви, а бавили се дуже мало с девојком. ету критнчни ногледи нс скидају се с њих. А ирислушкујте ли разговор младих људи, често ћете тек чути иразаи разговор, јер се обоје боје, да изговоре пдеју коју садруг и садругарица не схваћају и нс разумеју. У земљама, где се дечаци п девојчице не деле ни по школама ни у друштву, где се бсз зазора друже, одају мушки много више поштовања женској, а женска опет већи морални уилив има па мушког, пего у земљама, где то иије елучај, тамо је човек упућен на друштво иеваљалих женскиња. Ми живимо у опште (говорник мисли Француску) врло мало у друштву са жеискињама, на тако их и не разумемо, не умемемо да их оценимо ни њихове способностп да познамо. Па шта ће да се чини? Да се дечаци и девојчице заједнички уче по школама, да се у слободним часовима друже под надзором матера, да се оживљује друштвени породични живот, да се у наукама и вештипама једнаке сврхе и једнака средства пос/гављају за ностиза-

229

ЖЕНСКИ СВЕТ.

230