Ženski svet

вато, као неки димњак, који улази унутра у земљу, од прилике као кратер на канима. Земља је ту нека плаветна наплављена глина особитога изгледа и у тој земљи налазе се дијаманти. Начин, како се испира ова земља, показиван је на изложби у Паризу дневно од З 1 / 2 до sса ти и разјашњаван је посетиоцима. И остало обрађивање дијаманата било је ту представљено врло лепим ФотограФијама. Руднике дијамантске на Капу исцрпљује више друштава, који располажу са ве ликим новцем. За тражење дијаманата упо требљују црнце, које најимају обично на два месеца. Кроз то време држе их у ]едној згради, која је у непосредној вези са рудником и коју смеју само онда оставити, кад под надзором стражара пођу на рад у дубииу. У тој згради они спавају и у inoj се налази све, што им треба за живот. Кад који радник нађе дијамант, мора га одмах у вис подићи, да надзорник види. Кад ирође рок. до ког су се радпици најмили, па неће дуже да остану, онда их одведу у један засебан простор, где морају сви да обуку дебеле постављепе кожне рукавице, с којима могу истина јело до уста да донесу, али с којима се не може ухватити дијамант. Кад су тако четири дана неирекидно провели пред бодрим очима стражара, подвргну их још једном најстрожијој визитацији и тада их тек пусте на слободу. Укупиа производња у дијамаитским рудницима па Капу од г. 1871. овамо цепи се на 31 милијон карата у вредности од 400 милијона Форината у злату. Годишња производња у носледње време износила је 2 1 / 3 милијона карата у вредности од 25 милијона Форината. Интересантно би било дознати, куд се дене тај силан дијамант. Без сумње је, да се неки део дијаманата погуби, други остаје опет за вечна времена у иородичним ризницама, а постајање нових богаташа доводи годишње све нове и нове купце. Тако је из 1 рачунато, да се иа целој земљи продаду годишње 2 милијона карата т. ј. 410 ки лограма дијаманата. Као што смо чули сами рудиици на Капу производе више

дијаманата, а моглп би лако само кад би хтели још два и три пут впше ироизводити. Али они сами ограиичавају своју производњу на потребну меру, јер кад бн била већа, иала би цена дијамантима и тада би било лако могуће, да се подузетници због одвећ велнког богатства уиропасте. Зато држе мудро узде и не ваде из земље више него што треба за трговину. Друго место међу драгим камењем одмах после дијаманта заузима корунд. Само провидно камење употребљује се за накит. Доносп се из Индије, Церона и Бирме. По боји разликују се 11 врста, од којих се као најдрагоцегшји сматра црвен корупд, који се зове рубин. Већ је напред наведено, да се на изложби у Паризу могао видети прекрасан коље кра.љице Марнје Лечинске у самим рубинима. Одмах носле рубигта долази плав корунд, који се зове сафир. На трећем и четвртом месту стоје хризоберил, који је дивне светлозелене боје и сттел , који је већином црвен камен. Пето место међу драгим камењем ирипада тоиасу. Камен тај има врло цењену жуту боју, налик на лице врсног белог старог вина. Пре су топас много више ценили, али сада се већ налази у толикој множиии, да је због тога миого од своје вредности изгубио. Топас се сада највише доноси из Бразилије и Сибира. За топасом долази берил. Као драги камеп употребљују се само оне његове врсте, које се налазе ретко. Највише је на гласу смарагд, који има интензивну зелену боју. Код старих народа био је смарагд најомиљенији драги камен и као што Иродот прича красио је и славан Поликратов прстен диван један смарагд. Плиније каже, да смарагд има тако дивну боју, да га се човек не може сит нагледати. Египћани су украшавали њим и своје мумије. Још и у средњем веку био је смарагд у великој части и многе чудне ствари нричале су се о његовим тајне пуним евојствима. Најлепши смарагди долазе сада из Колумбије у Америци, а има их доста и У Уралу-

Бр- 2- ЖЕНСКИ СВЕТ.