Ženski svet

прапочетку, као што нам се представља у Гетеовом Фасту (стр. 57.), већ је намера евангелистова, да нас упозна са вечним бићем, које се појавило у истој особи Исусовој, и којејеназвао именом Хбуо?, Сло-60, реч. Па каква својства преписује том Слову? Како карактерише ту реч? Нама је већ иозната интенција еваш гелистова, а та је: да изрази вечност, личност и божанство оног бића, кроз кога је све постало н који се по]ављује у особи Исусовој да сведочи истину и да нокаже људима пут, који води вечном животу. Па да ли је евангелист све то изразио у речима, којима започиње евоје евангелије? Јесте! Вечност је изразио, када је изрекао: ~sv <kpyjj -fo 6 лбуо? “ т. ј. реч је постојала, беше од искони, у почетку, у прапочетку; није створена, већ је вечна , као што и напта реч постоји пре него се изговори, постаје заједно са мислима, једног је бића са мислима, па ипак самостална: тако је исто реч божја вечна, једног бића са Богом. А како је изразио личност ? ~xal о лбуо? тсрдд tov os6v“ т. ј. реч је била у заједници, у личном општењу с Богом „и слово бћ кљ Богу“, Божанст&у пак овим речима изражава: ~xat 0so? r,v 6 Хоуо?“ т. ј. Вог беше та реч, у којој смо до сад својства вечности и личности упознали. Пре но што би евангелист ово најузвишеније својство речи исказао, исказује најпре својство вечности и личности, да заврши најснажнијим и најсвечанијим изразом: „и Вог бегае реч.“ А да је евангелист ову мисао хтео да изрази доказује смисао читавог евангелија, а доказују и поједина места, која ћу овде

навести. 1.) „Ја сам хљеб живи који cufje с неба“ Овде је изражено, да је Христос постојао пре него што се појавио у свету т. ј. да реч беше у самом почетку (а, „вг> началЈ 6'h ССлови).о и ). 2.) ~Као што мене зна отац и ја знам оца“. Овде је изражено што смо протумачили у изразу в.) и Слово &b kz Богу и т. ј. да је реч била у заједници, у личном општењу с Богом, да та реч познаје Бога, као што Бог познаје њу, или „као што мене зна отац и ја знам оца:“ а у овим речима јасно је изражена личност т. ј. независно и самостално уја “ опог бића, које нам је познато као реч, и које се појавило у особи Исуса Христа. 3.) „Ја и отацједно смо“ у овим речима пак лежи та иста мисао, која је изражена у речима: „и Бог беше реч“ (с., „и Богк 6b Слово“). 4.) Евангелист осим тога и сам казује, каква му је намера била са овим евангелијем: „А oeo се нашсаше, да верујете да Жсус јеет Хриетое син Божиј“ т. ј, онај у старозавегним књигама предсказани Христос или Месија, који се често назива реч. Могао би навести још више примера ради разјашнења насловног стиха, но надам се, да је и оволико довољно, да бар разбијем тврдњу људску, у којој се скрива језгра. Потпуно и коначно и тако нисам кадар разјаснити овај сгих. Из ово неколико речи могу моје драге читатељке схватити важност и значај БожиИа, знајући да тога дана славимо нојаву речи у свету, рођење ХристиВО, који зато дође на свет, да сведочп истону и да нам покаже пут, који води вечиом животу, приневши жртву измирења за наше грехе, измиривши нас с Богом.

Станко.

МАНЕ ЖЕНСКОГ ВАСПИТАЊА У НАС.

-I|*||од овим насловом изашао је недав IЦ I но чланак у једним мађарским номДшИвинама, кога због важности пред мета, који се у њему расправља, овде доносимо. „Неки Франиуски писац рекао је једном, да право културно стање каквог на-

рода има један сигуран знак, а то је иоложај женскина у друштву. Тамо где интелигенција женскиња на ниском ступњу сто]и, и где су женске приморане да су робови, тамо је и врло ниски степен културе. Ма да је ово истина, ипак је хиљада-

Бр. 12. ЖЕНСКИ СВЕТ.

179