Ženski svet

стоји се н пр. у Новом Јачину .из „До маће мајке“ као управнице завода и учитељице за. кућарске струке, „учитељице станарице“ као стручне учитељице за му жњу и „обртце учитељице“ за наставу у женском ручном раду, на коју отпада и настава у пиеменим саставима и у рачуну. Заводи ови су сви задружни заводи и стоје од чести у вези са оиштим земљорадничким заводима, као у Новом Јичину и Кромјерижу. На свршетку школске године полажу ученице испит и добију сведочаиство о успеху. Заводи ти као што се види имају пре красну оргаиизацију и камо среће, да их имамо ми у сваком нашем већем крају! Колико уредније, спасопосније, иитомије и срећније развијао би се живот у нашим селима! И кад се буде на нашем сабору наскоро иитало: „Какве су школе нужне нашем народу?“ неби ли тада и ви иош товане читалице да сте посланици имали на то већ спреман одговор у џепу? Познато је, како пуно штипендија има наш народ за васпитање сноје омладине на расположењу. Добротвори народни, који су ирве од тих шгипендија основали, имали су на уму тада сувремену сврху, да се срнском народу умножи број његових учених синова, који би га могли заступати у држави и ирема другим народима. Њиховим примером пошли су и доцнији добротвори, па и данас остављају се још једнако штинендије на те сврхе Али данас није више главна потреба народна, да се изображавају адвокати. што буди речено без прикора за уважење, које заслужује тај сталеж у друштву. Друге, прече потребе има данас наш народ. Зато садањи добротвори народии врло греше, кад памењују своје закладе строго опредељеним сврхама за вечита времена. Видели смо на жалост, как<> су прошле многе такве закладе и у што су се неке изметнуле. Зато добри људи, који умирете без крви или поред своје крви хоћете и свом народу за вечна времена да оставите добро дело, онда намењујте свој зној оиштој сврси народиог напретка, а специјалну употребу оставите оним моралним корнора

цијама, којима извршење своје иоследње воље поверавате. Они нека изаберу специјалну струку према времену и потреба ма народним. Да су гако урадили бесмртии српски добротвори колико плоднији и благословенији утицај пмала би огромна сума њихових за одржање и напредак српског народа! Колико користи доносиле би н. ир. у данашњим приликама нашем народу закладе за издржавање таквих школа, какве смо нанред описали! Или да имамо бар коју штипендију, па да пошљемо у те школе две три од разборитијих наших сељанака, које су паучиле мало немачки можда од својих немачких сусеткиња (а много не треба за наставу у тим шкзлама, која је у главном практична). Штипендије би се те иснлатиле и онда, ако дотичнс ученице не би доцније за никог другог од користи биле, до само за своје куће. Да сва могућа иитања задовољимо, примећујемо, да издржавање у тим заводима не стаје много. Нашим крајевима. је н. пр. најближи завод у Иихлерн-Маријенхофу код Целовца. Сва околина је словеначка, Српкиња тај језик одмах после неколико дана разуме. То је први завод те врсте, који је основан у Аусгрији. Носед и зграда је иоклон једног богатог поседника, а издржава се државним нриносом, даље прилозима целовачке штедионице и земљорадничког друштва у Целовцу. Течај у овом заводу траје 12 месеци. Примају се ученице у добу од 16 до 35 година, које су телесно здраве и знају да читају, пишу и рачунају. Са молбеницом има се поднети родни лист (исто за нас што и крсни), школска сведочанетва и лечничка сведочба. после изјашњења родитеља или тутора, да ће сносити трошкове Молбенице се шаљу ц. и к. земљорадничком друштву у Целовцу. Рок при мању је 30. септембар (по иовом), школа се почиње и свршује у половиви окгобра сваке године. Све ученице морају живети у интер • нату. А трошкови интерната износе годишње 144 Фор Ту се разумева стан, осветљењс, ложење, прање и храна. За т а

Вр. 1. ЖЕНСКИ СВЕТ