Ženski svet

седницу књижевног одељења, на којој су иред одабраном и многобројном нубликом говорили у сномен и славу покојних књижевника наишх: Мише Димитријевића др. Милан Савић (читао г. А. Хаџић) Огњеславу Утјешеновићу г. проФ. А. Сандић и Владимиру Красићу г. нроФ. Милан А. Јовановић, Ову је седницу отворио нак врло лепим и поучним говором потпредседник „Матице Срнске“ г. др. Ђ. Дера. У вече је тога дана била „Беседа“ гимназијска, где су ученици ii од руководством г. Јов. Грчића приказали дра,му „Тит“ ; коју је својим ученицима превео сам г. Грчић, а у ноте ставио музику и песме наш вештак у томе г. Ф. Петрик И декламације и песме и музика све је тако лепо и складно изведено, да служи на част и дику школи, и приређивачима. Како чујемо, и труд се ових ученика и наставника од стране публике богато награђује, јер је утекло, до оног вечера преко 1900 ®op. Ново добротворне задруге Српкиња почеше се низати. Скоро читасмо, да се основала овака задруга у Инђији, сад се јавља,да је основана и У ТуР- Бечеју , а сиремају се и Мелепчапкиње свом збиљом, да и у својој средини подигну такав хумани завод. Дај Боже! угледале се на њих и друге Српкиње у свим нашим већим местима, јер времена су тако озбиљна, да не треба чекати ни месеце, а камо ли године. Ако се жене и девојке не лате свом снагом моралном, да етварају српска чуваришта и забавишта у својој средини, те да сачувају тако своју децу у својим школицама,. ми збиља не знамо, како ћемо иначс сачувати свој подмладак од буздо вана, који нам се државном системом свом снагом приближује, iep ми не располажемо ни снагом ни новцем у оној мери, као што то држава може. Ако се у ком месту и сад не нађеродољуба. да међу Српкињама покрену мисао удруживања за ове цели, онда смо и заслужили, да нас нестане с лица ове територије. Бечкеречко девојач. друштво. И овде се по нримеру Кикинђанака и Новосаткиња основало девојачко друштво, коме председава гђица Олга Матејићева. У друштво се уписало до сад 28 чланица и сваким даном пристају све више њих у коло. Друштво се саетаје сваке недеље једанпут, где слуша предавања о ерпском језику, срп. историји, о народ. нашим песмама, књи жевницима, сртт. обичајима, о чувању здравлш и т. д, а предавали су: гђа Драга Смедерев

чева, г.г Панта Јовановић, дрнд Паја Мандровић, учитењ Свирчевић, др. Е.мил Гаврила, Богдановић и др. Савл Клее,- Чланице саме декламују, свирају на гласовиру, иевају, веџбају се у ерпским играма. Друштво има и своју малу књижницу и раснолаже већ и с малим фондом, који служи за набавку књига. Спрема се већ друштво да приреди идућег лета своју ирву забаву. Извештени смо, да се склопило девојачко друштво и у Вршцу, па надамо се, да за њима неће дуго заостати и остале Срикиње из већих и одличнијих српеких места. Пренорука. Веома ме је обрадовало када сам о Божићу гостујући у Ст. Бечеју, па ево и сад овде у Панчеву, налазила на пешкрима и застирачима, такозваним „лајФерима«, извежене сриске слике: „Југовиће“, „Дед и унук,“ „Косовка девојка“, а најлепше слику: „Девојка на студенцу“, од Бранка Радичевића те не могу дакле да иропустим, а да честитом Србину занатлији госп. Милану Иетку-Павловићу бојадисару у Вршцу не довикнем : евала ти на овакој леиој досетци, а еестрама, милим Срнкињама, иреиоручујем да у оваким приликама у будуће место страних Фраза, набављају своје ерпске слике, које ће зацело двоструком вољом вести. Панчево на Богојавлшње 1891. Једна претплатница „Женеког Света.“ Београдско жеиско друштво издало је крајем године 1890. списак својих чланова из кога ее види, да је те године било 387 чланица редовних и почасних и 2 добротвора жен. друштва г. г. Ђорђе ВајФерт и Францис Макензије. Београдске девојке Српкиње удружиле се иод заштитом Њеног Величанетва краљице Наталије и уз припомоћ осталих Српскиња девојака спремају једну дивну заставу за патриотско друштво тамошње „Велика Србија“. За сликарке, које показују талента и воље за даље усавршавање а родом су из круновина ауетријских (цислајтаније) основала је у Бечу Евжени-ја Лујза Кењон (Кепуоп) год. штипендију од 1200 Фор. а. вр. у злату. Ово важи за оне сликарке, које хоће да иду у Италију, да се у тој струци усавршавају. Штипендија се почела издавати од 1. октобра прош. године и дај е се на две, а по потреби и на три године, Добра платна. Наши ће .се читаоци сећати, да је у овом лиету говорено лане и преклапе да се код еегединске задругарке гђе Амалије Шрутек може добити добра и јевтина нлатна

ЖЕНСКИ СВЕТ Вр. 2.