Ženski svet

родичног. јер дете припада до 7. године искључиво кући и породици, то сви иедагози исиоведају, него је задатак њихов, да накнаде оно, што кућа и нородица, бар већином, не може да иружи, а то је, да се дете спреми у друштву једнаких чла нова за друштво. Човек у друштву, то је познато, најбоље се учи за друштво иживот, а то се хоће забавиштем да постигне. Деца се ту баве дневно по 4 а највише 5 сати, те тако се не може рећи, да се трзају из круга домаћег. Осим тога забавигата ваља да служе и као спремна школица за садање и будуће матере. Чуваришта, им- ју другу цел, она замењују родитеље само у надзору; она се оснивају и иодижу само за оне родител>е, који су свог насушног хлеба ради упућени на рад вап куће, па да не би остала деца без надзора или да би могли родитељи без бриге и страха отићи па свој поспо, поверавају децу своју чуварицама и чувари ма у овој школици, који нису спремани за то ни у који завод, него се тражи од њих да имају само човекољубиво срце. У овим заводима се доносе деца од 2 године и ниже, чим се могу хранити, а доносе их родитељи још изјутра, кад полазе на радњу па оставе ту до иодне или и читав дан. У овим школицама нема прописане наставе, забаве и игре, него се оставља чуварима, да забав љају децу како знају и умеју само наравно моралним средствима и човечним и благим поступком. Чуваришта су установе из ирошлог века, а забавишта су деца пашег столећа И једие и друге заводе дизали су и нотпома .гади човекољубиви људи и хумапа друштва, ирво у Немачкој, па тек доциије и по другим културним земљама. Тек у најновије доба добили су ови заводи законитог заклона у Француској, а од ове године и код нас у Угарској. Почетком ове текуће годиие поднео је на претрес кр. уг. минисгар богочасти и ја вне насгаве зем. сабору у Будаиешти законски предлог о обвезном иодизању ових школица у свима већим оиштинама, што ]е сабор скоро једногласно усвојио и за који дан ће то постати обвеза за све

општине у нашој домовини. Постаће обвеза и за родатеље и само ће се моћи извући испод те дужности оне општине у којима већ има довољан број ових школица нодигнутих и они родитељи, који могу исказати да се њихова деца сходно прописима ових школица на дому уче и веџ • баЈУПитање је сад, нрети ли нама Србима од ових установа каква опасност, и ако, како да се сачувамо и заклонимо од ње ? Кад би државне власти оставиле, да бве установе врше свој прави задатак, који су им оснивачи одредили, кад би оставиле свакој народности и вери да у овим школицама негују свој дух и веру, не би за нас и наш подмладак. било отуда никакве опасности, шта више користи, ал државна воља створено исповеда на устима својих реФерената, да је овим школицама, погла вита цел, да протурују међу држављане* мађарски језик ; бво је подазна тачка ме- родавних Фактора у овом иогледу, а кад се једна тако племеиита установа деградује до таке себичне улоге: онда губисвоју важност и мора јој се брисати она светиња с чела, коју су јој створитељи њени приденули и поетаје прост насилник од кога се морамо уклањати и чувати. Али, где је несреће ту и среће има ; па и у овој установи има нешто и добра, а то је, што закон дозвољава свима вероисповедима и корнорацијама. да и сами оснивају и иодижу за своју децу оваке заводе, па наравно онда и са својим матерњим језиком. Истина, да ће се и за ове школице од државне власти прописати, колико ће се морати учинити мађарског језика, ал то све не може нам шкодити, као кад би напустили, ову мисао и оставили да нам их политичне власти подижу. Политичне власти ће махом дизати школице ове само у мађарском духу и језику. Колико би то задржавало душевни развитак наше деце спада на други лист, ал је главно, што би то шкодило нашем народносном и верском животу и што би нас за нрву и другу десетину већ скинуло с лица ове домовине, и ми на прагу те нове установе осећамо се дужни и позвани, да најозбиљније умолимо наше цркве-

Бр. 3. , ЖЕНСКИ СВЕТ.