Ženski svet

породицом иште од жеиеке ваљану домаћицу, љубу, матер. Школа пажл.пву, вредну учепицу. Друиггво, кориспог члапп, унраво оеиивача самог друштва; јер пгго је у кући од мајке, у школи од наетавника нримила, друштву ће да ода, у друштву ће да засади. У ногледу жеискс као домаћице, згодно велп паша кар. пословица: „Не стоји кућа на земљи, него на жени.“ У тој цословици је сам паш парод изрекао велико педагошко начело, које ће увек ва жити, т. ј. жена, домаћпца је ренрезептант куће. Тако п јесте. Док мушки већином ван куће послују, цела је кућа у рукама женске. У овом важном иослу треба да је онрезност, мудросг руководи. Са млађима нек се не упушта у велики говор, јер се често тако иренесу гласови, који доириносе међусобпу заваду, омразу женскиња, а кад што су од штетна уилива и ио целу кућу, породицу. Према млађима нек је љубезна. али и узвишепа. Само тако оправдаће свој кућевпи положај, и стећи ће уважеље, које је толи по наиредак куће потребно. Да видимо нак какав је иоложај женске као матере у кући. Овд; она стуиа на место васпитгча, иа је и иајвише одговорпа за иостунак тог свиГ рада. Ми виђамо у нашој нар. појезији дивни примера за наше мајке, без да морамо лутати по туђинском Риму Ено вам тамо мајке Ју говића, која је тако красно одгојила 9 алем каменова иаше светле историје, 9 сина, 9 Југовића; и Милицу, Лазу суђеницу! А српска јуначина, Краљевићу Марко, пе радп пишта без нретходпог савета своје старе мајке Јевросиме! А ево какав нам родитељски савет, иружа пагаа нар. иесма, кад вели: „Немој сине говорити крпво; ни но бабу, нп но стричевнма; већ по иравдп Бога истипога! Није лн ту наш народ па најдивнији пачин изразио онај велики нринции наставе: „Нас 11 н тај и сти нито! “ Истинито васиитање оличепо је пајви ше у чнстој побожпости. Ова је у срцу. Побожносг је дакле врлина наше унутарње природе. Када дете иочне да загуче, изведи га одмах напоље, чим ирестане жу-

бор дана, пебо се густом тамом обвије, тавпо му лнце месец са звездама обасја; и упутн га да то величанство прнроде иогледа. Пусти га, да дуго посматра узви шеии нризор тај, и рецн му тад пежно, тихо, љубезпо: „Тамо је Бог!*‘ Како ће дивно клица побожности тад у његовом срцу да васкрсне! Где није такав извор нобожностн, сумњам да ће ју пајбољп п иајонширнијп катихизисн икад усиоставити. Је лп му пак на тај начин побожпост уливепа, то ће лако кашње појмити, како је била узвишена борба нашихјунака ко еовских за драгу веру и милу пародност, или, што-но веле: „За крст чаени и слободу златнуС Али управо геппјалпо изражава се пеумрли енископ Тео Фан, о иозиву матере као духовпе васпитачице кад вели: „Кућа нам је нрво огњиигге паши осећаља, која нас рани, одева, у школу шаље, из школе у цркву, а нз цркве у свет. Ал кућа паша црква је, у којој свештеиица наша божију службу служи, кад служи иама, и срцу пашем Матп је наша свештеница та, материпо млеко ирва је тајна живота иашег, материпо срце прва чаша нашег спасеппја парод иог. Јошт нисмо гатице ии видпли, а већ од матере знамо, гата воли Бога, гата кара Бога; јошт нисмо цркве ип иозпали, а већ се радујемо бадњем дапу и божићу, да унесемо витлејемску сламу у кућу пашу. Још иисмо ии чули за Јерусалмм, п како је ушао у њега Христос Опасител., и колико га је нути хтео да скупн нод своје кридо, као што скупља кокошка пплиће своје под своја крила: а већ се радујемо, да порастемо од врбице, коју ће иам мати с јутреља донети; већ се весе лпмо па шарена јајца, с којима ће пам мати ускрс ноздравитп. " Најјачи ослопац п чувар будпе пародпосие свести јесте иаш милозвучнп говор. наш милп сриски језик. Гледај, да што пре красоту нашег говора детету прпкажеш! ГГрви носао тп ]с овде код малшпа иажп.а па чист изговов. Одучавај дете од мах од тепања, ачења, мажен.а Детету се тако у зачетку говор поквари. Неке гласове погрешпо, а пеке никако п пе пзговара Често носле ни школа не може

ЖЕНСГШ СВЕТ. Вр. 5