Ženski svet

Саду, Вел. Бечкереку и Загребу, а надамо се, да ће леп пример ових сестара иовести у коло скорим и остале Српкиње наше из свих већих и јачих места, да се и оне одуже природи и народу, који тако жељно тражи мелема од њихове нитоме и благе душе. Наш мудри Доситије вели: „Прошао сам доста света, упознао сам млоге народе, али нисам нашао нигде тако милостивих матера према деци својој, као што су наше матере.“ Кад год сам гледао наше миле Српкиње, како се у задругама својим надмеђу, којеће што више добра учинити, што племенитије дело створити, сетио сам се увек ових мудрих речи нашег Доситија и осведочио се, да су истините; и ја ћу навести овде иримере, који ће и овом поштованом збору потврдити горњу изреку. Још док су наше Новосаткиње у заједници са осталим Новосаткињама давалесвоје прилоге на потребе „прве новосадске женске задруге“ еаетајале се Српкиње као „женски одбор“ често за чисто српске хумане и просветне цели. Тако су оне 1870. г. оправиле одавде молбу нашем народ. цркв. Сабору за оснивање срп. виших девојач. школа и можемо с правом рећи, да се овом „жен. одбору“ може највише у заслугу уписати што су наше три више девој. школе: новосадска, панчевачка и сомборска ускрсле на површину нашег вишег женског образовања. „Жен. одбор ц овде имао је будно око за све појаве и потребе народа нашег у ова два већ поменута правца, те је тако 1874. г. ириликом оне прве књижевне, 25. годишње прославе нашег дичног песника „Змај Јована Јовановића“ купио прилоге за издавање његових несничких дела и /Јонео чак из Београда од бившег краља Милана на дар за ову цел 100 г}ф. Кад се у јесен те 1874 г. отворила овде наша виша девој. школа, видимо опет „жен. одбор“, да приређује у ту почаст, а у корист библиотеке и учила ове гаколе „Сбло“, а дру е године „Пик-Ник“ и уноси из ове две забаве преко 500 ф. на ове прве потребе школске, а треће године приређује „беседу“ за оснивање Фонда овој школи и предаје општини на ту цел чистих 1005 ф. 11 н. Није за тим протекло ни две године дана, а наше се матере у „женском одбору“ такмиче, која ће што више учивити и урадити, да рањеној браћи нашој у Србији, Црној Гори и Херцеговини, који се борише за „крст часни и слободу зла-

тну“, пружи што бржа мелема те се отимаше, која ће пре дохватити убрус, да збрише браћи хладан зној с чела јуначка. Нећемо се ваљда огрешити ни о нравду ни њежни женски осећај, ако на овом месту признамо, да за овај део рада друштвеног у овим „женским одборима“ сноси највећи део заслуге и признања госссођа Нана НатошевиЛка, која је у свему овом иредњачила и радом и прилогом. О Цветима 1880. г. иримила је већ на себе ову народну службу „Добротворна задруга Српкиња Новосаткиња“, која се тога дана и у то име први пут еастала у просторијама „Матице Српске“, а покренули су је од гђа: Нана Натошевићка и Алек. Љ. СтеФановића уз родољубиву потнору г. г. А. Сандића, А. Хаџића, Мише Димитријевића, Милана А. Јовановића, Јована Грчића, Арк. Варађанина и Ђ. Глибоњског. На првом састанку изабрана је за привр. председницу уважена родољупка гђа СоФија Дунђерска а за привр. перовођу моја маленкост. Уједноје изабран норед горњег мушког одбора и један одбор од 15жен. лица, коме је одређен задатак, да с мушкима претресе правила, што ће саставити мушки одбор и дауписује чланове у задругу. Ту су биле изабране поред привр. председнице гђе: Нана Натошевићка, Милица Јовановићка, Јул. Радовановићка, Александра Љ. СтеФановића, Јустина Кода, Марија Вучетићка, Марта Станоје вићка, СоФија Др. Максимовића, Јулка Tl. Поповића, Драгиња Матићка, Марија М. Јовановића, Љубица Димовићка, Марија Плавшићка и Марија Бичанска (А присутне су биле осим ових још: Анка Манојловић, Јелена Савића, Марија Давидовац Јелисавета Натошевићка, Анка Глибоњски, Марија Јосићка, Ана пл. Флора, Јулка Полита, Катица Матића, СоФија Миљковића и Марија Васиљеска. Од гђица: СоФија, Ана и Јелисавета Кода, Ленка Вил, Олга Дунђерска, Јулка Давидовац и Ружица Шевић-Максимовић. 16. (28.) новембра 1880. претресао је овај заједнички одбор донешана правила, која су састављена трудом г. А. Сандића и спремио их за скупштину, ал већ тај први састанак свој крунисао је одбор племенитим делом, што је знатним ирилогом дапреко 300 ф. утрво млогу сузу братинског нам града Загреба, који је 9. новем бра и. г. онако љуто пострадао од земљотреса. На састанку 7. (19.) децембра 1880. г. прочитана су и примљена правила друштвена онако, како су од вис. кр. уг. министарства'' унутр

Вр. 6. ЖЕНСКИ СВЕТ.

83