Ženski svet

послова под 9. (21.) мартом 1881. г. бр. 13.879. потврђена. Том приликом су поднеле горње одборнице извештај, по коме су упиеале у чланство 144 чланице и скуниле као основицу 325 ®op. 50 нов., а о првом законитом састанку 29. марта (10. априла) 1881. г. било је већ 176 ред. и 20 потпом. чланица. Дужност нам је да на овом месту одамо признање и захвалност покојном градоначелнику Јовану Радовановићу, штојеонако сво.јски пригрлио ову идеју и тако топло препоручио вис. кр. уг. министарству, да су правила без приговора добила високу потврду не за пуних 10 дана, те је ова задруга могла већ 29. марта (10. априла) сазвати прву редовну главну скупштину за конштитуисање у смислу одобрених правила и отпочети тако законито делање своје од тога дана. За прву начелницу друштвену изабрана је више хваљена гђа СоФИЈа Дунђерска а за прву подначелницу гђа Нана Натошевићка, за благајкињу гђа Јулка Радовановићка, а за перовођу гђица Милица Милетића. После прве године захвали се на подначелству гђа Нана Натошевићка и њено место заузме гђа Јулка Радовановићка, а благајкиња постане гђа СоФија Јевтићка, која и данас врши ту почасну дужност. После друге године рада захвали се на начелству гђа СоФија Дунђерска и њено место заузме иодначелница гђа Јулка Радовановићка, која од то доба безпрекидно врши ту родољубиву дужност; а подначелничко место њено заузела је гђа Ана пл. Рокнића, а кад се она 1885. г. захвалила на истој почасти заузела је њено места гђа СоФија Чакра, која се опет уклонила с тог места 1887. г. и заузела онда гђа Христина пл. Новићка, која од то добе врши ту почасну дужност. Пероводство је водила гђица Милица Милетић само до октобра месеца 1881. г. ; од то доба до данас моја маленкост. Далеко би ме одвело и сувише би морио поштоване госге, кад би заређао казивати и како су промене текле за ових 10 година међу одборницама и прегледачицама. Толико могу казати, да се у овој дужности изређале скоро све чланице и да су све без разлике своју дужност тако вољно, савесно, па наравно онда и успешно, вршиле, да би се оваким члановима и часницама ма које друго друштво поносити могло. Ово потврђују

сама дела, која су сваке године у моралном н материјалном погледу обилнија била и за која је сваке године главна скупштина изјављивала одбору и прегледачицама своје признање и протоколарне захвале. Да наведем само, да су оне поред тога, што су за сво време од 10 година купиле саме чланарину и уштедиле тим знатну своту задружној благајни, приредили, поред изложбе, 14 забава, на које су опет саме госте своје лично позивале и успеле у том толико, да су им саме забаве донеле чиста прихода: 6255 ф. 73 н., а то је просеком годишње више од 600 ф. Овај знатан приход од забава у колико показује ревност наших одборкиња с једне стране, износи такође ивеликударежљивост наше публике с друге стране, која је у исто доба толике и веће своте прилагала на „беседе" гимназијске и више девој. школе, на срп. нар. позориште и на осталс овдашње хумане и просветне заводе, који су скоро сваке године тражили од публике наше жртве за своје цели. Но да пређемо даље на специјалан рад ове добротворне задруге. Чим је ова задруга стала на законито земљиште одмах је као и свака млада снага ударила бујним животом и спремала је и така дела, која су њену материјалну снагу за онда и иревазилазила. Већ своје прве године спремала се да оснива забавиште и раденичку школу. Почетком 1882. г. спремила је за ове школе и правила, која су и скупштину ирешла и да се мађистрат наш у то доба одазвао молби ове задруге и дао јој земљишта на „Хану“ за зидање ових школица, можда би данас увелико цветали ови заводи у нашој средини поред оног нашег првог и ватреног одушевљења; а овако једва ћемо доспети, у име божје, и помоћу наше срп. нравославне цркв. општине, „Матице Српске" и наших толико пута опробаних родољуба, да ове године подигнемо то просветно огњиште где ће наш млађи нараштај своју дугау загревати чистим и здравим народним осећајем. Други је важан предмет, који је ова задруга још у првом одушевљењу свом прихватила на сјајно и извела, изложба народних и вештачких рукотворина Српкиња из Аустро-Угарске, Босне и Херцеговине од 1884. г. која ће вазда остати у светлој усиомени нантег овостраног народа; јер је нодичила не само задруге и приређивачке одборе, који су у томе суделовали, него је и прославила име наших Српкиња у це-

ЖЕНСКИ СВЕТ. Вр. е.