Ženski svet

лом образованом свету. И да наше женскиње за ово 20 година ништа друго нису привредиле на јавном нољу своме народу, ова једнаизложба толико је нодичила Српкиње, да ће чак и културна повесница оставити о том трага у иохвалном признању. Мисао о овој изложбн иокренуо је наш епархијски ihkoji. реФерент г. Ст. В. Поповић, који је за то стекао од Српкиња трајног признања, јер је отворио на привредној грани народа нашег богат мајдан снаге и величине, која му може бити леп извор за трајан привредни капитал. Изложба је ова тако важан предмет у животу ове задруге и самог народа нашег, да морамо о њој још коју споменути. Изложба се спремала за лето 1883. год ал кад се видело, да је то кратак рок за тако огромно дело, одложила се до лета 1884. а целе 1883. год. разашиљао је одбор позиве на задруге и поједине одличније Српкиње у свим већим местима Аустро-Угарске, где наш народ живи, на и у Босни и Херцеговини, и покренуо је тако сав народ на рад за ову важну ствар, а међу тим се обратио и на в. уг. кр. министарство унутраш. послова за дозволу и како се у нрестоници нашој 1885. год. спремала земаљска изложба, тешко би добили дозволу, да нам није био на руци тадашњи наш земаљски заступник а сада епископ Бан-Бистрички Њ. Високопреосвештенство г. Бенде Имре, чиме језа сва времена благодарношћу обвезао ово друштво. Дугујемо млого хвале и овој срп. православној цркв. општини, а нарочато њеном ондашњем председнику Др. И. Вучетићу што нам јеуступила за то просторије овдошње срп. више дев. школе и основ. нар. школа и ишла на руку да олакша рад и улепша место за то. Признајемо даље, да онакав леп успех не би могла показати изложба, да ју у том нису својски потпомогле задруге: у В. Кикинди, Срп. Бечеју, Сегедину, Вршцу и Суботици, приређ. жен. одбори: у Панчеву, В. Бечкереку, Земуну Белој Цркви, Сомбору, Ср. Карловцима, Ст. Футогу и родољуби и пријатељице: гђа Савка Суботићка из Осека, Маца ГТрица рођ. Кнежежевић из Гор. Карловаца, парох Павао Пајић из Брђана у Славонији, Никола Петровић из Ст. Пазове, Влада Марковић учитељ из Митровице, СоФија Мештеровића учитељица из Мостара, Ната Суботићева учитеЈвица из Сарајева,

Ангелина Степићева учитељица из Ст. Паланке, Јулка Михајловића учитељица из Сенте, Стеван Ђ. Јосић ратар из Стапара, Ана Рудићева учитељица из Жабља и т. д. и задруга ће се ова вазда захвалним срцем сећати те сестринске и братске нотпоре, који сујој помогли, да је могла на тако узвишено место подићи народни нонос и углед пред својим и страним светом. Млого су томе допринели и помагачи г. г. А. Хаџић, Ст. В. Поповић, Мита Калић, А. Јорговић, Ђ. Милић, Стеван Ј. Јевтић а највише саме чланице овдашње задруге, које су у скупа и на изменце долазиле за сво време изложбе, пазиле, чистиле и спремале предмете изложбене, примале и разишиЈвале. Ваља да се сетимо и оне моралне потпоре, коју су нам указали чланови срп. нар. позоришта, певачка друштва: овде, у Сомбору и Ср. Карловцима, гђа Савка Суботићка говором, гђа М. Цветићка, гђица Јелена Угљешићева и г. Стеван Дескашев песмом, а r. Роберт Толингер и Фрања Гал свирком и Јован Симеоновић-Чокић ирикладном песмом, те су тако не само материјалну него и моралну страну изложбе и овог друштва у леп призор поставили, да се могла приказати у онако дивној и величанственој појави. Изложба је била смештена у 6 дворана, а било је ту заступљено 12 осн. нар. школа, 3 српске више дев. школе, сомборска учитељска школа, 110 општина из Аустро-Угарске, Босне Херцеговине са 1251 излагачицом у 3300 предмета, који су престављали вредност од 50.000 Фор. Изложба је била посећена од 7830 посетилаца. Она је донела 5779 ф. 23 н. а потрошено је око ње: 4164 Фор. 85 нов. те је тако претекло задружној благајни нешто више од 1600 Фор. Њоме је дакле морална и материјална цел постигнута. Излагачице су биле одликоване почасним дипломама, а народне рукотворине и награђене дукатима и сребрним новцем, те је тако издато на те цели 5 вел. дуката (суверена), 75 малих дуката, 17 сребрних Форинтача и 610 диплома. Није се ова задруга ни одморила као што треба од рада око изложбе, а већ при крају исте 1885. год. појави се крвав братински рат између Србије и Бугарске, који је потресао срца и наших матера с ове стране и повео их на човекољубиво дело, те су за 8 дана у самом нашем грађанству прикупили 1795 Фор. 76 нов. у новцу, и добили са стране од 30 општи-

Бр. 6 ЖЕНСКИ СВЕТ.

85