Ženski svet

у детињој игри и тиме постају осећања задовољства а осећања незадовољства са незнања ишчезавају. Ако је бол са осећања глади и жеђи терао људе и животиње у свако доба на рад, да би се тиме непријатне последице нехрањења отклониле, то је у свако доба неугодност, коју доводи собом немање искуства и знања, дакле захтевање, да се неукротљиза „глад за узрочношћу“ умири, умирили, терала и децу и људе ка. вишим духовним радњама. Дете често концентрише сву своју пажњу по читав час на један предмет, или тежи за променом, па се за тим опет враћа старој играчци, која му је мила, и ако не нова, тога ради, што је некад нова била. Но нарочито ваља пазити какве и колико играчака се даје деци. При поклањању играчака већ се мисли на то, да несу случајно превучене отровном бојом, али слађо ко распитује, да несу и за душу детињу отровне? Дете, које је одрасло међ силним играчкама, ностаје лако блазирано и расејано, но свакако не тако весело као оеку дно сељанче, које је на свежем ваздуху одрасло. Да, бп се регулисала делатност мозга, ваља нарочито у првим годинама пазиги на играчке, које се деци пружају. Никако не треба бирати увек „најновије и но увек износити мало ствари, које су

приступне дечијем схватању. Нарочито треба избегавати играчке, које подражавају пословима одраслих. Дете не сме бити расејано, но за времена нека се учи најважнијој радњн мозга за цео каснији живот, који се састоји у томе, да буде кадро самостално и марљиво уиравити своју пажњу ком извесном циЈву. Овоме ће се научити пре, ако се трајно буде занимало са две играчке, но брзом пременом многих, која га лако буни и својом засићеношћу квари уживање у простоме. Игра има утицаја и на карактер детињ. Оно само тражи и испитује, ствара и расклапа, обрће и преокреће, те тиме не само да искуства стиче, да му суђење јача, чула се веџбају, но се убеђује самостално и о томе, шта је истинито а шта не. Овим путем стечењч напредак је важнији но многе напомеие у иоуке старијих. Забрана, да ово или оно не чинимо, неће бити никад од толике важности, као самоискуство. Дете кад се оиече на свећи, убоде маказама и т. д. боље их се чува но носле многих и многих опомена. Без узрока не треба децу узнемиривати када се играју, ни сметати им многим поукама, својим опажајима и својим искуством деца ће се често највише користовати. БАКТЕРИЈЕ И ЧОВЕК.

Шд када је човек стао јасније унознавати своју околину и сам себи тумачити своје мисли, од то доба и потиче одгонетање најзаплетенијих појава у васелени. Природа је постала једино поље, на ком је човек огледао у разна доба, у разне векове, оштрину свога ума. Све оно, што обични човечји ум неје могао себи да разјасни и пресуди, доводило се у свезу са вишњим, човеку никад непојмљивим силама вишњим божаствима. Вежбањем човечјих мисли, умножавањем силних искустава тумачене су поједине појаве најпре неистинито ; за тим се услед нових искустава и доказа примицало све већма истини докле несу створени необорљиви докази,

за иоједине иојаве у природи; многе од њих нак расветЈвене су неиосредно једном мишљу, која се засијала у уму каквог великана. Природне науке развијале су се вековима. и искуства појединих мислилаца проширивали су границе истима ; човечји ум неје се устезао загледати у срце земљине кугле и залетати се у пространу васиону, те прозрети сунце и месец, скокнути са једне звезде на другу и довести свезу између нојединих тела у природи. Али најближа његова околина, у којој се креће, која му нркоси или га убија, или кад и кад му и користи, оста, дуго са свим непозната. Читав свет у малом беше скривен пред човечјим умом, за који он не

116

ЖЕНСКИ СВЕТ. Вр. 8