Ženski svet

слућаше. Прелаз из овог малог света, малих створова, или, као што наука вели, микроорганизама, у велики свет видљив, тумачио је себи човек самоствором т. ј. нрвобитним постајањем самог из себе. Искуство и оштрина човечјег ума показаше, да то не може тако бити; човек ie стао слутити, да, су за такав развој нужне клице, које се ваљада слободним оком не даду видети. И збиља, чим наука даде справе, којима се могаше разабрати иредмети увеличано: одмах се отвори пред човечјим оком нов свет, грдаи и миогобројан, нов живот са неисказаном борбом за опстанак. За мало, па се стадоше упознавати и одношаји овог малог света ирема великом, а иарочиго нрема човеку. Нађоше се врсте, кој.е му у неколико користе, друге онет, које стоје са свим невино према истом, живећи у свом малом животу и борећи се за свој опстанак и друге опет, које се хватају са њиме у когатац, кије га чак и убијају. Човек ие знађаше за овај бујни онасни живот. Он је своме неиријатељу подлегао, јер га није познавао, а тај непријатељ-убилац беху биљчице. Па у овај мах и узесмо себи за иредмет разговор о тим биљкама као убицама човека. Одношај и додиривање између тих биљака и човека је огроман, те према њиховој врсти и од разна утицаја. Корист или невиност исгих губи се према оном утицају, који на нас имају шкодљиве и убитачне врсте, које нас свакојако већма и занимати морају. У толико је и оправдано, да се за ово неколико тренутака са њиховим бићем упознамо. Можда ће се ко од мојих читалаца запитати: одкуда је биљка кадра убити човека? Та познато је, да се биљка неје кадра кретати самостално, а за извршење убијства, нуждап је тек покрет убијце! Али, уверен сам, сваки зна, да имаде баш много биЈвака, које живе на рачун других или биљака или животиња. Сетимо се само маховине на дрвету, сетимо се разних гЈвивица у труди ! Многе од ових не наносе својој хранилици никаква или врло мало квара, алн миоге убијају непосредно своју хранилицу; ето нам примера у гјбивицама на житу ! Читав клип кукуруза,

читава влат буде заражена тим паразитом муктаџијом ! То ми знамо сви редом; али мало ће их од нас знати, да има читав низ биЈвака, које живе од човека, које су истоме шкодљиве, иа чак му и живот могу у опасност довести и уништити. Немојмо да мислимо, да су то тако зване отровне биљке, ове истина униште појединце, али својим рашћењем не чине никакве опасности за човеке, оне су у многом и корисне, јер многе од њих служе у малим деловима као лек. У мислима наших читалаца једно се истиче, а то је нитање: а да какве су то биљке ? То су, ето, биљке најнижег развоја, о којим мало пре говорах т. зв. бактерије, и кад споменем, да међу те биљке спадају произвађачи најтежих болести, као што је колера, врућица, гушобоља, запаЈнење нлућа. и т. д. онда чисто видим, где се то са страхом сазнаје, али ипак свак је вољан, да што поближе о њима дозна. Ви ћете ми допустити, моји драги читаоци, да не говорим појединце о свима, јер за то места немамо, него ћу вам рећи коју у опште о бактеријама, а за тим ћу вам изнети коју од њих потанко, као најљућег убицу људског! Бактерије су тако мали створови из биљног царства, да их појединце не можожемо слободним оком видети, него их посматрамо само добрим микроскопом, справом, која помоћу сгаклених сочива мале предмете многобројно увеличава. Дужина бактерије је стотинити до хиљадити део једног милимзтра, а по облику су или окрутле или дугуљасте, те их наука према томе и зове коки и бацили (бобице и штапићи.) Бобичасти облици су округли нли као кугла О или каo ° липса О. Округли облици делазе два и два оо или gg по четири или у ланцима оо°°о и т> д< Паличасти облици су: кратки izzi или дугачкн i i. По ширини су или свуда једнаког промера или местимице шири на пр. или и т. д. Осим ове две главне Форме има још бургијасти облик као запета , или више њих као бургијасг конац —;, i. Многе бактерије имају још додатке као бичеве или бркове: тако на пр. — HZŽ— , @ —; ланци ТПТ и т. д.

Бр. 8. ЖЕНСКИ СВЕТ.

117