Ženski svet

ствари и гласова док се у разликовању веџба. Ова примигивна радња духа, разликовање је основа за сваки даљи мисаони рад. Дете ставља и само поједине ствари у разне положаје, учи се просторшш односима и уједно и разликовању од других. Оно мисли и учи и упоређује и сложене предмете један с другим, али се не учи још појавима и апстрактним вишим иреставима и иојмовима. За ово потребан ј е језик. Мишљење на сваки начин није везано за говор То видимо и на животињама а то нам доказују и глухонеми јер се код њих и без речи стварају проете иредставе и везују у нове а исто тако и одељују поједине преставе од сложених. Шта више преставе су потребан услов за разумевање првих речи које научити треба дакле за учење језика. Ако ових представа нема то се ни говор не може постићи те тиме се ни разум не развија као што треба и ако и тај развитак надмашава разум у животиња. Према томе дакле разу ма без језика има и иредставе се сварају и без говора али је говор уједно неопходно потребан за развитак разума и схва-

тање виших представа и појмова, без говора ум закржљава. Али за то ипак брзо учење говора и знање многих речи неје знак нарочите делатности ума у детета. На иротив сувишно много роворење може се свести на мању интелигенцију, јер на тај начин за мишљење мање времена остаје. Тако се може развити и говор без мишљења, речи без смисла се могу надовезивати, машина за говор нема свог вођу, кочијашу су отете узде из руку, коњи беже и чине недозвољене скокове. Из овога се види од какве је огромне важности учење говора за вишу духовну делатност. Оно истина не ствара разум али без тога разум остаје без иотнуна развића. Али уједно ту упознајомо да је за учење говора потребно, прво, образљив мозак са потребним чулним оруђима, а друго утицаји људи који ће на чулне органе и тиме и на мозак утицати тако, да се мозак у своме развитку под овим утицајем у свим својим деловима правилно развија. На ово утицање треба највећу пажњу обратити јер видесмо да може бити говора и без разума.

ЈЕСЕЊА СЛИКА.

По Мих. Томпи.

како ce небо непрестано мути! Зеленило нагло по дрвећу жути, Све га мање бива на јађаној грани, Јесењи су хладни наступили дани. Лишће вене ; спада ... где је крас му 7 где је? Где сунашце, да га оживљиво греје? Где му птице, гдејемилина у роси? Ветрина га кида и гроб га носи. Док се дрво мога зелени живота,

Докле год је цветна по њему лепота, Нек му време шкоде не може нанети, Нек му бура смрти никада не прети! Кад ми пак у жићу и јесен овлада, Кад увене воља и радост и нада, Кад ме ништа овде већ држати не ће, Подлећи ћу као и јесење цвеће, У срцу ми чежње тад ће се да следе, А миран ће санак очи ми да сведе.

Ив. М. Поповић.

КАКО СЕ ПРOИЗВOДИ СТАКЛО.

Жеђу најкориснија градива, шго их је човечански ум изумео, спада без сумње стакло. Оно се на тако разноврсне начине употребљује и служи на толике многе потребе људима, да је

мало других градива, која би се могла у том иогледу такмачити са стаклом. Гдегод је најмањи зрачак културе продрео познају људи стакло, разно стаклено посуђв и стаклена окна на прозорима наћићемо

Вр. 10. ЖЕНСКИ СВЕТ.

147