Ženski svet

г. и предрачун за 1891. г. и изложи сав дневни ред. Десета одборска седница ове задруге држана је 24. јануара (5. Фебруара) 1891. иод председништвом начелнице, задружне гђе Нине Пе тровићке. Пошто се записник од прошле седнице прочитао и оверио, изјави тајник, дајестигло одобрење епарх. школ одбора у Темишвару, да се срп. забавиште може отворити у сљед тога нареди одбор, да се распише стечај у листовима „Бранику“ и „Застави“ за забавиљу с тим, да ће имати 400 ф. годишње плате, слободан стан и огрев. Ако се не пријави за то оспособљена забавиља него свршена приправница, даће јој се 120 ф. у помоћ, да иде у Будапешту и да тамо положи испит за забавиљу, но ио повратку своме биће дужна да служи у задружном забавишту три године дана. Уједно се умолиле одборкиње гђе: Даница Јовановаћка и Е. Баковљева да са начелницом нађу за 1. мај 1891. г. сходан стан. Рок стечају да буде 3 недеље иосле првог увршћења у један од горњих листова. Како је ово последња седница пред редов. глав. скупштину: то прочита тајник извештај о раду ове задруге за прошлу годину, који ће се поднети глав. скупштини. У извештају том је назначено: да је управни одбор држао прошле год. 10 седница, да је задруга имала 1890. г.

73 редов. и 20 потпомажућих чланица, да је помагала сиротињу, одевала школ. децу и издржавала питомице: да се уписала за члана срп. учитељског конвикта у Нов. Саду с прилогом од 50 ф. ; да је о исиитима и у течају школ. године прегледао жен. ручни рад у срн. месним осн. нар. школама, давала парастос умрлим чланицама, да одбор скупља у народу жен. домаће рукотворине за темашварску занатлијску и газдинеку изложбу, да је штампао у 200 примерака своје задружне штатуте, да је држао забаву у корист своје благајне, купио добровољне нрилоге и спремио пут, да се отвори срп. задружно забавиште. Председница је за овим пријавила одбору, да је овдашња „задруга за штедњу и вађевину удеоничарског друштва 11 предала задрузи 30 ф. ирилога, на које се има издатијавна и посебна писмена захвала. Овом приликом су поднеле извештај и гђе одборкиње: Ленка Николнћка и Савета Јовановићка, да су посетиле овог месеца жен. основ. школе за време ручног рада и да су нашле све у најбољем реду, што сеузело на повољно знање. Још је председница известила одбор, да су правила задружна штампана у 200 примерака, те сс упутила благајна да исплати штампарији хонорар од 10 ф и уједно, да је дала 1 ф. милостиње Перси Глишићевој, те је молила за то накнадно одобрење. Овај је записник оверовљен у истој седници.

ЗАБАВА ПРОЛЕТЊЕ И МОЈЕ РАДОВАЊЕ

П Р ВO Цввће јавља се ; Јер топло сунце синуло, 26 На љега зрачне алеме, Сићушне круне метнуло. А грање тако весело, Да младо лишће добије! Славује, росу мамиће, Па тиме лепше, ведрије!

Ох, дивни свете! веље је У теби свугде радости! На њих је залуд низати, Све речи пуне слабости! Ипак је више срећице, Што срце, груд ми осећа, Кад тебе гледим, плавушо, Ти: златна зоро пролећа!

Ив. М. Поповић.

ГОСПОДИН УРЕДНИК. (ХУМОРЕСКА.)

осподин проФесор Марић сеђаше-са својом породицом, која се састоjarne из пет глава, оца, матере, j'* к ћери Јулке и два сина Милана и | Јоце, за доручком. Јулка беше де- |

војче од седамнаест година, љупка, умиљага а мало и уображена, као што су то обично девојчице у том добу. Милан беше гимназиста Ш разреда а Јоца I. разреда. Док су још доручковали уђе

ЖЕНСКИ СВЕТ. Бр. 3.