Ženski svet

Отварање српског забавишта у Новом Саду.

ff жош пре 12 година. кад су Српкиње у Саду, баш на Цвети, као и данас, пружиле једна другој руку удруженш, по мишљале су у првој линији на то да норед хумане дели, коју су на првом месту ставиле, пригрле и мисао за подизање школида за малу децу од ире школског доба, које би поред хумане цели имале да врше и кул турну мисију. Тим поводом су и истакли у својим правилима иод цел задружну иа првом месту подизање забавишта и чуваришта. Но како се за оваке цели тражи у ирвој линији добра материјална основа: то је поред својих других хуманих задатака, једва eRO, на завршетку своје дваиаесте године доспела добротворна задруга Српкиња Новосаткиња, да у своме крилу отвори оваку школицу. Онога дана, баш на Цвети 1880. године, кад се први пут искупиле Срнкиње Новосаткиње да ирогласе своје удружење, онога дана, ето, после 12 година отвара и освећује свој први просветнирасацник,своје сриско забавиште. За тако важан чин приредила је. задруга и достојну прославу

После св. литургије дошао је сам ирота новосадски г. Милаи Тгирић и у присуству многобројног и отменог мушког и женског света осветио је водицу у забавишној дво рани у кући госп. Косте Миросављевића трговца, у ћурчијекој улици, која је сли кама и забавишним намеиггајем украшена била. За тим је изишла на среду и у лепом и прикладном говору озпачила цел задруге и школе оваке, чланица ове задруге, умна и речита наша Српкиња госпођа Савка Суботићка (доносимо говор ниже. Ур.) а иосле ње је секретар задружни г. Арк. Варађанин обележио цел васпитања у оиште и ио особ задатак оваке школице и захвалио се задрузи и свима нрилагачицама, који су потпомогли задругу у овом њеном предузећу. (Овај ћемо говор донети У бр°ЈУ што долази. Ур.) За тим се госпођа начелница захвалила ирисутнима на иосети и гости се разишли иуни уверења, да ће ово подузеће донети иодмлатку на шем стварне и лепе користи, само ако се родитељи одзову онаком вољом и Л;>убављу, каквом је задруга ту идеју примила и отворила. У то име, нека је сретан почетак! ГОБОР ГЂЕ CABKE СУБОТИЋКЕ.

Драге госиође! Ми смо хвала Богу тако сретне, да оскудвцу из сонственог искуства до сад не познајемо, велим до сад, је нико не зна шта га чека. „Свака сила за времена а невоља редом иде“ вели наша иословица. И краљеви су већ хлеба желили. Не знамо за оскудицу ал знамо за бригу, коју нам одгајање и будућност наше деце задаје. Кад ово у обзир узмемо и онда само иривидно замислити мо жемо, како је оним јадним матерама, које морају гледати да им деца гладују и зебу, па кад још на њихову будућност помисле, мора да им се срце пара, знајући, да ће им деца у беди и невољи живот нроводити, као што су и они, поглавиго с тога, што нису у младости ништа на-

учили, чиме би себи и својима живљење олакшали. Данас већ и прости људи мање више увиђају, да је знање једина степеница, на којој се и сиромаси могу подићи. Ал како ће сиромашна дечица до тих стененица да дођу? кад их грдна провала, сиротиња, од тог дели. „Добротворна задруга Срнкиња Новосаткиња 1 * дала је опет један доказ, да своју нлемениту задаћу но могућству врши, тиме, што је ово забавишге подигла и тако ћуприју нреко оне ировале саградила. Без те ћуприје још би много дете моралну смрт у тој провали нашло. Као што је благостање јако, тако је сиротиња слаба подлога за морал, особито у детињству и онде, гдеје оскудица и богатство на близу.

ЖЕНСКМ СВКТ. Вр. 4