Ženski svet

За домаћице.

Разно.

огште са лимуновом киселином и доказује, да ова киселина убија у пијаћој води оне „бациле“ (отровне гљиве), пгто проузрокују колеру и врућицу (тиФус). На једну литру воде, треба узети један грам лимунске киселине. Така вода прија за пиће. У апотекама се добија концентроване оваке киселипе по 1 ®op. 50 н. килограм и довољно је за 100 литри воде оваке киселине само за 15 новчића. Читаље за време јела је нездраво. Манте газа вели, да се то двоје ни мало не слаже јер кад се чита и једе, онда се јело слабо жваће, а кад се слабо жваће, онда се тешко вари, те тако здрављу шкоди. Штетно је и по мозак и ио желудац кад се одмах после јела наетави духовна радња. Лекари препоручују, да се после великог јела најмање два сата човек одмара или слатким сном или малим ироходањем.

Сено од „коњског репа а по тврдњи неких економа није добро за марву, особито за краву не, јер се каже, да од те траве. добије крава мање млека, да побаци и измршави. По томе ваља оно сено, где има ове траве, давати само коњма и то у мањим оброцима. Јепменом сламом не ваља такође хранити краве, јер је онда млеко и масло горко. Плеву јечмену не треба никако давати ни коњма нн рогатој марви, јер од оног оштрог класја добију коњи сипњу и друге разне болести у стомаку. Кокице бубе ваља таманити и требити по воћњацима, јер чине грдну штету. У Француској су ; као што вели „Домаћи Лист а , склогшли за то друштва, те награђују новцем оне, који скупе ове бубе и плаћају за килу буба ио 5 8 новч. Кокице ваља кључалом водом прелити, иа их онда иомешане с кречем можеш употребити за ђубрење земље. Свиње да пре иагојиш: Први је услов добра иасма; а други је, да што више једе; оно ирво мораш познавати и тражити, а ово друго се може постићи кад им се меша у храну по мало ситно истучена дрвена угља или сваки дан успе по 1 кашичица соде у храну, то им годи а у време какве радње и добро чини. Свињама да се одржи глад. Познато је да свиње, које се гоју хоће често на једанпут да пресеку, па онда ма шта чинио, не само да неће даље да се гоје, него иочну и опадати. Да се у таком случају помогнеш чини овако: Натопи зоби и млого соли у мало воде и остави то да иостоји 24 сата, па онда сипај им од тога сваки дан ио двапут на свако свинче по једну прегрш. Који су то нробали потврђују, да је добро и да је свинче одмах гшсле тог иочело опет јести и гојити се. Свињу да нагојиш најбрже и најјевтиније. Вештаци нрепоручују, да се свиње хране кр-

толом (кромпиром). Све живо се најбрже нагоји брашном, а брашна нема ни у којем зрну ни плоду више ни јевтиније, но.што је у кртоли. Неки хране и бундевом иа их угоје брзо. Свиње и коштице од шљива. Догађало се више пута, да се оне свиње отровале, којима се давале коштице од шлшва да једу, па иоцркале, јер у тим коштицама има отрова; истина мало, ал кад се од тога млого коштица узме, онда се и отрова млого накупи. За то ваља чувати свиње од тога, особито по Србији, Босни и Срему, где има млого шљива и где се силни иекмез прави и коштице иоваде иа баце. Живина и седала. Свака живина воли високо седало, па за то не ваљају ниска седала, а особито седала неједнака виша и нижа, јер сва живина тражи виша седала, па онда јача одгура слабију и свали ју на земљу, те је, особито ноћу, тако млого нестане. Треба дакле подићи довољно седала за сву живину и све у једној висини и за свако седало поставити мердевине, да се лако може понети живина.

Фундација Њ Светости патријарха српа ског Георгија Бранковића. На измаку нрошлога месеца отишао је лично у своје место рођењи у Кулгшн Њ. Св. патријарх српски Георгије а. предао је тамошњој оиштини црквеној ЗОјутар. своје земље као фонд за издржавање једне срп нар. вероисповедне школе с изјавом, да жели’ да ту земљу опнггинари сами обделавају те да исти фонд нарасте толико, да временом може обе школе и свештеника месног издржавати и ошитинари су ирихватили савет Њ. Светости, целивали десницу и уз усклик: живела Њ Светост патријарх Георгије, разитили се благодарним чуством својим кућама. Ириложници новосадски Давид и Олга Ћурчић рођ. Татић, који су од свога деде Тиме Татића, поседника у Русији, насљедили лепу своту иоваца, даровали су од тога, из благодарности, српској православној саборној цркви у Нов. Саду четир барјака богато искићена, које су у Москви купили и издали преко 1000 рубаља. Ови су барјаци освећени у недељу после Преображења у присуству млогог побожног народа. После св. литургије ишао је кориоративно црквени одбор новосадске општине с протом пречасним г. Миланом Ћирићем на челу да се захвале овим дародавцима у име општине. Слава Давиду и Олги! „Slijepčev лист за родитеље, учитеље и све пријатеље слепаца, што је излазио, већ ово трећа година, под уредништвом г. Виика Бека излазиће одсад под именом „ Radiša“ у Загребу и обухватаће интересе слепе и глувонеме деце. Лист ће се ио томе и делити на ова два дела, и првом ће бити уредник г. Бек, а

Бр - 9 ЖЕНСКИ СВЕТ.

139