Ženski svet

мора на станицама, па ако одмор траје и 20 минута, гутати и пити иа врат на нос, те се оно јело и не ижваће као што ваља, па онда и не користи како ваља. Истина, сад су возови ти спремни и жељезничким рештаурацијама (гостионицом), али ie у њима још доста папрено јестиво (скупо), те је, ио томе, саветније спремити себи мало јела за краћи пут. 5. Одело за путовање, нека је што алватније и сиретније, особито женскиње нека назе, да су им сукње за пут што краће, да не запињу како год при нењању и излажењу из вагона, јер је више пута бивало, да се тако угрувале, под кола иале па и главу изгубиле. У оној гуигули и трки не гледају путници млого око себе нити иазе толико на тако звану те хоће и да згазе и да подеру сукње, с тога је и саветно, да се за иут узима лошије и јевтиније одело. 6. Никад не треба на пут носити оно, што није преко нужно и иотребно, јер тако прави човек сам себи посла а и трошка, јер мора свуда да плаћа носаче и послужитеље, а у великој гомили предмета, најлакше се и заборави и изгуби по која ствар, иа је и ту штете, бриге и једа. Зими пак, ваља увек понети топле огртаче, ма да се жељезница греје, јер често' омане

та наредба, а друго, кад се изађе на поље из топле одаје на хлгдноћу баш је упутно да се човек добро заогрне, да оном наглом променом температуре не навуче на еебе болест. 7. При дугом путовању, које траје 15 —2O ласова, ваља шго више лежећи ноложуј заузимати, јер дугим седењем и сиуштених ногу, хоће да натеку ноге. 8. Врло је штетно, особито за слабије очи, кад се чита на жељезници и то још ноћу при оно.ј слабој светлости. То ваља избегавати, а особито се ваља чувати дугог читања у тим приликама. Тако исто не ваља са жељезнице дуго гледати у иољане кад су снегом иокривене, а тако исто не ваља отварати прозор и гледати на ону страну куда се путује, јер из димњака машинеког лети ситни угаљ, којилако може у очи улетети и око заиалити, па можда и уништити 9. Кад се с малом децом нутује, ваља понети воде, млека, топла одела, и иазити да дете не седи тако, да га кроз ирозор ил врата промаја бије ил да му сунце у очи пада. 10. Кад се воз креће ил док још није стао, не ваља у нутра ускакивати или наиол.е изтрчавати, јер је тако живот у опасиоети.

БЕЛЕШКЕ.

Из просвете.

Зарад здравља.

Вршачка српска нравославна црквена општинаотвара почетком идуће школске 1892 3. г. два сраска вероисповедпа забавишта и отворила је стечај за та места с роком до 15. сегггембра о. г. по стар. кал ГГлата је за сваку 400 Фор. и 120 Фор. у име станарине. На Рацковићевож заводу у В. Кикинди изабране су за учитељице: гђица Сида Лујановићева уједно управитељка и гђа Ана Рајковића, обе Српкиње правосл. вере и родом из В Кикинде, али морају предавати науке на мађарском језику. Ако дођу у ту школу још сама српска деца; е, онда ће бити тек смешно: Србин ®ундатор, Српкиње учитељице, српска деца, а мађарска школа. Школа за бабице. У Сегедину се отвара

1. октобра о. г. по нов. кал. курз немачко-мађарски за бабице. На истој школи биће 11 слушалица, које ће уживати државну годишњу припомоћ од 40 Фор. Које питомице желе добити ту припомоћ, нека се обрате нештемплованом молбом кр. уг. министарству просвете и цркв. дела мало раније и нека тој молби прикључе крштено гшсмо, сведоџбу сиромаштва и еведоџбу владања свога. Кикиндска пол. општина огвара два срп ска забавишта ове јесени и расписала је стечај до 15. сеп. о. г. п. н. за та два мсста са 400 ф. год. плате слободним станом и огревом.

Лимунска кисслина као лек. Др. Кристма члан пастеровог инштитута у Паризу нравиоје

138

ЖЕНСКИ СВЕТ. Бр. 9.