Ženski svet

љена у друге болнице из ма каквих раз лога. Осим тога он је у Лондону оснсвао клинику, на којој се три пута недјељно врше операције над сиротним болесницима и дају им се лијекови. Овај племенити човјек није заборавио чак и на кочијаше. По лондонским улицама је он саградио кућице, у којима се кочијаши склањају од непогоде и хладноће, а да пе морају ићи у кавану. У овим кућицама добијају оии за малу цијену: млијека, чаја, каве и. т. али никако алкохолних пића. Поред тога основао је др. Бернардо етовариште, у ком се за мале наре може доћи до нриличног одијела, зграде. у којима се може добити јевтина храиа и читав низ сиротињских школа са класама за Фабричне раднице. Преко зиме исхрани се недјељно џабе у његовим заводима преко 500 сирочади. Има година, у којима се подијеле топла јела на 40.600 оеоба. На дан рођења докторовог приређује се у свима заводима свечаност, на коју сваки може доћи. Према свему овоме није ни чудо, што се у цијелом Лондону др. Берпардо сматра као спаситељ и што га „његова Д)е-

ца“ неизмјерно љубе, сматрајући га за осниваоца њихове среће. Слава његовог имена не иростире се само ио Великој Британији, пего и изван граиица њених; чак и с оне стране океана куцају тонло за њега стогине дјечијих срдаца. Ове године је он послао из својих азила у А мерику 4500 својих иитомаца. Он их међутим није тамо послао, а да им није осигурао будућност. Тамо је он ноставпо темељ трима варошнма, у којима његови питомци налазе себи зараде Код језера Онтарија је уточиште за дјевојке и много америчких Фермера нашло је међу Њима жене. Не бива ријегко, да богати људи усвајају дјецу из азила и чине их срећнима Ту скоро светковао је овај векики човјек, који је спасао преко 17.000 еирочића, јубилеј свога двадесетнетогодишњег човјекољубивог рада, и његови нријатељи скугшли су му суму од 1,250.000 Франака, да др. Бернардо покрије деФицит и буде кадар, да и даље нродужи своје велико дјело љубави и милосрђа. Слава му за сва времена! Д. Б. И.“

ЗДРАВСТВЕНЕ МЕРЕ ПРИ ПУТОВАЊУ.

| етко ћете данас наћи чељаде и из |li l'. нижег сталежа, које ће пропустити дана, а да се, поред тако ј и лаког путовања, не огисне од куће по који дан, било посла, било забаве, било нужде ради. Како је нак жељезница испресецала све крајеве земљине и сиојила најудаљеније вароши с нашим крајевима: то видимо често, да и наш свет путује данима жељезницом, док досие у далеке крајеве, па смо наумии да га унозоримо овим на дољних десет правпла, на која ваља да пази кад мало дужи пут нред узима, те да му се како год не претвори у зло оно замигшвено уживање, које обич но траже таки далеки пугници. 1. Ако је човек болестан, или се не осећа као што треба, нека и не полази на пут, док га то не ирође или док се с лекаром не посаветује и не добије од њега

упутства, како ће се на иуту владати. 2. Ноћно путовање нека избегава свако, колико је могуће више. јер је ноћ одређена за одмор, а жељезничко нутовање, особито ако су вагони иуни, умарају човека и дању, а камо ли ноћу Кад човек мора да путује ноћу, нека се послужи онда вагонима за спавање и у том случају нека не леже с ципелама и чизмама обучен, него нека сиреми лаку и комотну обућу. Тако и аљине евоје нека раскомоти и нека у опште удеси комотно лежање. 3. ГТуговање, особиго са брзим влаком, нека не буде дуже од 8 lO сати, јер свако даље иутовање умара и убија снагу и здравље човеково. 4. При путовању, особито у ово бо лешљиво доба, вал>а се у јелу и нићу умерити. Најбоље је попети собом лака и питателна јела н добра нића, да човек не

Бр - 9 ЖЕНСКИ СВЕТ.

137