Ženski svet

ниетра иросвете са својим сином и Побољски, члан државног савета, било је у дому Крал>ичином честитање. Узвишена домаћи.ца дочекивала је узвишене госте са оном љубазношћу, са којом је била у стању да у свима нриликама и свакога придобије за се,, да стече искрених поштоватеља свуда где се год појављивала и у земљи Србији и у туђини. А нарочито је број тих увећан од онда, откад је далеко од своје отаџбине далеко од свога љубљеног сина исказала онолико мушке храбрости у сношењу свију неприлика које су је сналазиле за ово неколико последњих година Она је постала предметом обожавања свију оних људи 7 који знају да цене чврстину карактера племенито срце и велику душу. Ila с тога нре а после мораће доћи онај дан, када ће све оно, што јој је било на путу срећнијега и мирнијега живота, све што јој је до сада причињавало толике непријатности морати пасти пред оволиким пле менитим особинама, којима je природа тако богато обасула “ Помен Савн Текелији Ове године 21 септембра навршило се 50 година, како је испустио своју племениту дугну велики народни добротвор Сава Текелија. У спомен тога дана ириредила је „Матица Српска“, као свом бившем нредседнику и највећем Фундатору свечан парастос, на ком је прикладну и лепу реч из-

говорио члан књижевног оделења г. Сергије Шакрак-Нинић. При иарастосу чинодјејствовало је 9 свештеника и 1 ђакон. Истога дана искупили се питомци Текелијини у Араду, и с њима млоги грађани из околине те и тамо са срн. православ. цркв. општином одржали свечан иарастос, прелили гроб и окитила крст венцем своје синовље благодарности. На парастосу у Араду чннодјејствовао је темишварски епискон Његово Високопреосвештенство г. Никанор, а присуствовао је том чину и романски нраво славни епископ. Слава и вечна успомена Сави Текелији! „ПросвЈ’ета“ лиет за црквену и просветну струку, што је излазио на Цетињу за живота покојног министра просвете Јована Павловића и који је са болести, па после и смрти овог министра и књижсвника био престао, почиње и опет излазити у Котору под уредништвом књижевника и песника г. Ј. Сундечића. Но лист овај неће бити више званичан лист; ал ће ипак доносити белешке и гласове са просветног стола малене, ал дичне Горе Црне. Излазиће у месечним свескама од 2 2ђ 2 штам. табака и вреди ће за домаће 2 ф. за стране земље 3 ф го дишње. Претплата се шаље високопречасној Конзисторији на Цетињу а новине у замену и сва писма, тичућа се уредништва на уредника у Котор. (Далмација).

РАД ДOБРOТВOРНИХ ЗАДРУГА СРПКИЊА.

Новосаткиња.

После летњег одмора сазвана је 20. септембра о. г. друга редовна еедница одбора добротворне задруге Српкиња Новосаткиња, којој |е председавала начелница гђа Јулка Радовановићка. У овој седници је решено десет предмета, од којих спомињемо, да је у смислу стечаја досуђено забавиљи у име личног зимњег огрева два хвата дрва. Узета је на знање захвала питомице и свршене ириправнице гђице Зорке Ћурчићеве на даваној јој нотиори и узет јеса жаљењем на знање извештај, да се иоред свог заузимања није могао добити стан за забавиште у „Грчкој Школи“’ те је тако одбор принуђен, да остане са овом школицом у досадањем тескобном стану до пролећа. Пошто су питомице; Марија Павковићева, Милосава Радићева, Катарина Ракићева и Јованка Летићева прешле у најстарији 111. разред ириправнички и од управе те иреноручене за даљу потпору, решено је, да се истима даде још за ову школ. 1892—3. г припомоћ од оО ®op., или по 5 ®op. месечно. На молбу више приправница додељује се из задружне благајне iio 5 ф. месечно врло добрим и иримерним приправницама за ову школ.

годину : Даринки Милутиновићевој из Нов Сада и Вери Бугарској из Каменице; а Марији К. Стејићевој даје се у име путна трошка 10 ф. једампут за свагда. Издато је, даље 20 ф. потпоре једном за свагда ириправници Ани Стојковићевој из Нов. Сада, да може ићи на курз у државно забавиште у X. М. Вашархељу. Исто је тако додељено гђици Султани ЦијуковоЈ* из Вршца 10 ф. у име припомоћи за изучавање певања на бечкоЈ* конзерваторији. Овом приликом поднелаје оставку на од борништву гђа Катарина Христићка, иошто се сели одавде ; али изјављује, да ће и даље остати чланица и да ће увек ио својим силама морално и материјално потпомагати ово хумано и културно друштво. На предлог подначелнице задружне уведено је у заиисник признање и топла захвала овој одборкињи на њено увек савесно и ревносно заузимање око унапређења задружне цели, јер ова је одборкиња без прекидања, за свих мннулих 12 година, радила и делала на истакнутој цели као одборкиња и као скушнтинарка и за то се одборкиње с тешким срцем растале од своје тако вредне и предусретљиве другарице, желећи јој среће и задовољетва у новом завичаЈУ- 154

ЖЕНСКИ СВЕТ. Вр. 10