Ženski svet

казне, Koje се на њиховом соиственом искуству оснивају, а само, где тога не може бити могу употребити старији телесне осетљиве ал пе убитачне казне и то што су деца мања и неискусниЈа више а што су старија мање и ређе. Ко до шесте године не штеди нрута код своје деце, тај га неће после никад више требати, а ко за то време не узима лрут, после му неће помоћи ни најгоре батине. Деца, у добу од нрве до 6. године, не знају, шта је добро, шта ли зло ; они се тада поводе само за својим нагонима и следују некој унутарњој душевној сили, која их гони, да све око себе загледају, опииају, опробају ; та радозналост и подражавање, која се у првим годинама најјаче нојављује, може да их наведе на велико зло, ако старији у околини не назе и не мотре на њих. Тако н. пр дете види, да ми старији налимо магаине (налидрвце), па чим се дочепа њих узима и покушава и само да занали. Тим начином су млога деца осакатила и убила себе и навукла кући велике несреће. Бадава ће се говорити детету у том добу, да не ваља то да ради, да ће се опећи и т. д. јер оно ће и опет, чим се дочепа машине, покушавати да пали; а не може ни мати пи други пепрестано на то да мисле и да склањају машипе тамо, где неће моћи дете дохватити. За одвикавање од тога најбоље ће бити, да се пусти дете, да се мало опече, кад смо и ми ту, на онда за цело неће више ди рати, јер је искусило, да то пече. Та сопствена казна, то сопствено искуство више га је научило 4 него да га је мати шибала. Дете од 2 и 3 годипе гледа чесго, како мати иере рубље, или суде у шавољ, или види да се куиа у каду, па кад се дочена слободе, тура се и само у шавољ и покушава да се пирка, подражава. Мати и старији одвраћају га, прете и говоре, не мој ићи тамо, удавићеш се; а шта зна дете шта је то удавићеш се и каква је онасност ii о живот, те кад се дочена ирилике, јури оиет у шавољ и у воду, а последице су том толике жалосне прилике. Час но читамо ио новипама, да је овде

ил онде нађено дете удављено у шавољу ил кади са небриге и непажње материне те је и свет осуђује и она за целог живота жали на себе и пребацује себи сама. А да је пустила дете, наравно у њеном присуству, да се у топлој за то намепгге ној и удешеној води мало онече, или да се у хладнијој мало и загњури и прогрцне, била би спашена и она и дете и дете би се самом својом казном опаметило и воду избегавало. Деге узима нож впљушку, иглу, маказе, чим се дочеиа њих, матере трзају из руку и туку дете, прете и вичу на дете, а чим се оне одмакну. дете опет тражи и опет ће узети, само ако може домашити ствар, те се може осакатити, око избити, а богме ако падне незгодно на нож, виљушку ил маказе, може и главом платити. Није дакле то начин, да се деца чувају од тих ствари и да не узимају у руке, кад им се прети или кад се бију, него га ваља иглом, маказама, виљушком и т. д. мало убости у руку и показати, да то боде, сече и боле, па ће се оканути тих ствари и избегавати; а кад се ора зуми, лако ће и сам сазнати како му се ваља чувати од таквих ствари, којима се може носећи, убости, опећи и т. д. Али има, где така деца, од 2 и 3 го диие хоће своју ћуд. и своју вољу да терају или своју радозналост да задовоље, а не може им се осетљивим и рукоиинателним чинима да улије страх, те су иринуђени родитељи и старији, да осетљивим заирекама стану на пут самовољи дечијој, од које цосле све моралне стрампутице потичу. Догађа се, да дете узима чашу, тањир и др. са стола; ви га опоменете, ал оно и не хаје, већ непрестано хвата и на послегку и дохвати, иснусти и разбије или проспе воду ил јело на чисте застираче, или на материну ил очину аљину, те начини штете од више Форината. Ако ћете пустити олако, да то сутра и нрексутра чини, навући ће кући велике штете и ностаће самовољно, што је зло за њега и за родитеље. Или дете цепа и гризе што дохвати;

146

ЖЕНСКИ СВЕТ. Вр. 10.