Ženski svet

вечерњу забаву, од које је преостало 42 Фор. 4 н. чисте добити. У задругу се уиисало 9 нових чланова из Турије, 3 из места,' 1 из Жа бља, и скупштина их је једногласно на предлог одбора као своје чланове гхрогласила. Жнвиле! Као најновији члан у ову задругу уиисала се и гђа Марија уд. Алексијевића, која је многа доброчинства ночинила а и овој задрузи прило

жила 50 ф. као уписнину. Живела! У овој скупштини обављен је избор одбора и часника. У одбор су изабране осим старих и три нове одборкиње а часништво је по ново изабрано. Желити је, да се што внше чланова уписују и да редовније нохађају скупштине, јер само тако ће ова задруга одговорити истакнутом задатку. Ј. М.

ЗАБАВА.

К ад би знало цвеће... Хајне.

На раскршћу.

би знало росно цвеће Боле што ми душа пати, Са тих бола, та и оно Морало би заплакати. Кад би еићан славуј знао Тешки терет мојих јада 7 Умукли би нежни звуци Слатке среће, сретних нада

И звезда би ироилакала Што ио небу тренти тио, И поточић горе чарне Жуборећи жубор мио. А његова хладна душа За све моје боле знаје; Он их моме срцу дао, Па сад за њих и ие хаје.

Иванко В. Б.

jfjl ашто се тако десило ? А ко би то гјЈЦзнао; божији су пути не достижни, божија је воља не гшјмљива. Па и оиет, кад год се сетим своје другарице Наде, обузме ме туга, па се и нехотице питам: За што се тако десило ? Лепа ли беше, боже мој, лена иа мила. Више пута, кад сам је гледала, нисам знала. чему више да се дивим. Да л’ вилинском јој стасу, ил црној коси, која јој се у дугим витицама спуштала низ плећа, ил оним небесно плавим очима, са којима тако љупко гледаше у свет. Сви смо је волели, али смо је сви гледали са неком зебњом у срцу; беше слабуњава, а лечници доказиваху, да неће бити дуга века. Била је јединица. Родитељи је неговаху, чуваху, као оно мало воде на длану, на и опет је не могоше отети од црне судбине њене. Више пута, кад смо ми у веселом дру-

штву играле, гледала би нас она тужним очима њој је игра била забрањена, али би се тада брзо тешила, уздајући се у то, да ће кад одјача и то, па и млога друга уживања накнадити. Али тапгга нада, та варалица људска, преварила је и њу. Но једног дана десило се нешто, што ме је од ње врло изненадило. Једна од наших другарица удавала се. Све нас је позвала у сватове па, разуме се и Наду. А Нада, крај свега тога, што је у последње време избегавала сваку већу забаву и друнпво, беше у те сватове дошла. Отац наше удаваче, Маре, био је сирома учитељ, а имао је млого деце. Мара је била од девотака патетарија, али је имала још три старија брата, који су се разишли по свету, да се спремају, како ће доћи до коре хлеба. Но пред Мариие сватове искупише се сви, осим најстаријега, који је био иску-

Бр. 11

ЖЕНСКИ СВЕТ.

171