Ženski svet

у најсрећпијем браку, који сасвим дели назоре своје нлемените супруге. ЈБихов је дом прави рај, стапиште праве среће и задовољства у коме шесторо добре и веселе дечице своје сретне и веселе дане проводе. Оваким нримерима и пожртвовањима поникла су у тим крајевима наиреднијих народа силна друштва и задруге женске, које немају цел само да шире иросвету и да блаже сиротињу, него и да иримером и делом иоучавају свет како ће паметније и уљудније живети, како ће своје здравл>е чувати и свој нодмладак физично и материјално подизати, за које су најнробитачнија овака друштва умереиости. На ове примере могле би се угледати

и наше ноЈедине чланице и целе задруге, на покушавати, да у своме кругу подижу и оснивају оваке задруге, које ће наш народ одвраћати од пијанства, од прекомерног трошења, од каргања, нушења, луксуза н свега, што нас сатире и унропашћује морално, физично и материјално. У сваком крају има тога, што не ваља, доста, па нека само једпа угледна кућа и паметна жена отночне, наће она лако пристелица, па ако у прво доба и не буде великог успеха, добро семе неће пропанути; за кратко време, док свет увиди, донеле би те спасопосне идеје и код нас плода, само ваља с вољом и с иуним убеђењем н пожртвовањем радити, па онда се и успева.

СЕОСКО ЗАБАВИШТЕ.

Saiua влада створила је закои о забавиштима, који је већ и у живот стуиио. 11о томе закону у свакој оиштини мора се отворити забавиште било о трошку иолитичне општине или вероисиоведне или поједипа друштва. Забавиште, које се нодигне о трошку политичне општинс, па ма у тој општини живели сами Срби, вере православие, није вероисповедно забавиште, но је комунално. ТТТта пак вреди више: комунално или вероисповедно забавиште, nai боље су нам одговориле' мпоге иаше црквене општпне и српске женске задруге, које, чим је закон о забавиштима у живот стуиио, похиташе, те о своме трошку отворише забавиште, ли из тог узрока, да оно буде срнско-вероисиоведно; а колико је то од поменутих за иохвалу, може само онај нојмити и знати, ко зна шта је то васпитати још из малена децу у духу чисто народном и православном. Истина, нису се баш све наше општиие угледале на врле похвалиа дела некпх општина, иа чини ми се да нису ни све женске задруге, ал.ј.ош иије доцкан, оио што се до дапас инје учинило, да се ностићи, ну само се треба ножурити. Говорити о задаћи забавишта, држим, да није ии најмање нужно, по сиомеиути

ми је само једно, а то је да су забавишта оно, шуо би требало да буде дом родитељски. Напредак у школи зависи врло млого од васнатања домаћег, ио како се доказало, да већп део родитеља тако је онтерећен радом, којим заслужује леб свој да он не може да пази онако своју децу како би то, за дечије наиредовање у школи, иа доциије и у животу, нужно било, то се виднла нрека потреба за отварање забавишта. Узрок један подизању забавишта без сумње је и тај: гито ввкина родитеља као што напред рекох не могу од својих тсослова да се баве васиитанем своје мале, за школу песиособне деце. Сад кад то знамо онда, кад наше срп. цркв. оиштине иодижу и по сели и по градови своја забавишта, треба да видимо какав је већином рад наших родитеља, који не могу да пазе своју децу и у које доба годигање овај рад пада. Свака пастава. мора се и прекидати, или боље рећн после сваког рада мора бити одмора, иа и наша забавишта имају свој одмор ио ја се са тпм одмором, бар код наших сеоскпх забавишта, ни најмање не могу сложити а сво зашто. Годигањи одмор у забивиштима је као и у основним школама у јулу и августу. Што је у цЈКоли тај одмор у то доба го-

Бр. 11 ЖЕНСКИ СВЕТ

167