Ženski svet

ЗА ДОМАЋИЦЕ.

РАЗНО.

свој имендан, ria том приликом добије на поклон 32 свеске цвећа. Кад у вече унесе она то цвеће У СВO ЈУ спаваћу собу. Око 3 сата уј.утру чује мати девојчина из уноредне собе неко јечање; упали свећу и кад отвори вратаудари ју задах од цвећа тако јако, да је тргла главу натраг. После мале ночивке yi)e унутра и види онесвешћену, полумртву ћерку на земљи крај ио стеље, Изнесу је одмах на поље и .тек носле 2 сата могла се пробудити. Од то доба има. 6 дана кад ово пишемо и још је болесна сирота. Да није мати чула за времена стењање, нашли би ју за цело мртву изјутра. За то се преноручује нашим женскињама, да не спавају никако у собама гдс има мирисног цвећа или у мирисном ссну, јер је било отуда доста несрећа.

Застирачи собљи, особито они што у дужину иду, хоће често да се присомите на крајевима или да се умотавају, те могу дсца и други да иадну преко тог, а тим се уједно и кваре. За то ваља крајеве ирипети за под са кратким гвозденим запињачима или пришити за крајеве куглице од олова: ове нритежу и недаду да се крајеви ирисомићују. llpoTiiß кољског уједа. Има сила коња, који уједају, чим им се ко приближи; то је онасно и за сваког газду и његове уку ћане. Против тога се чинило и покушавало млого којешта, па је слабо помогло; сад су дошли на нов и врло добар лек против тога, Истопи се један грумечак, колик’ лешњик, плаветног камена у V 2 до 3 / 4 литре воде. Томе се дода тодико исто јаког салмијака (Salmiakgeist). За тим >се узме један комад сунђера (губе), од прилике као песница и већ , испере се у чисту воду и исцеди, па се онда замочи у ту воду, укојује плаветни камен истопљен, веже се на један појачи штап горе, који ваља да је затупаст тамо итако, да се лако скидати може. С.тим штапом и сунђером приближимо се коњу, који уједа, иа како он зине ваља му турити штап што дубље уста па онда тргнути, а сунђер ће остати уста. IЈлаветни камен је љут, а салмијак гори, те ће сс коњ гадити, али за то не може коњу ништа бити, осим, што може мало грло опећи. за то му ваља који дан иружати меку храну. Који су то пробали, веле, да се млоги коњ излечио одмах код првог оваког нокушаја; ако један овакав случај иомогне, ваља ионовитн и овда за цело неће више покушавати да уједа. Еако се оставља за зиму кртола (крошшр) Зна се, да кртоли највише шкоди влага и топлота, те но томе је за њу добро само прохладно и суво место; а томе најбоље одговара подрум и трап. Како су нак ретки суви подруми: то су траиови иробитачпији. За вл.ажне подруме преноручује ее. да се кртола на узвишено мс-

сто, на даске ил лесе, поређа и товари, а не иа под. Траиове нак ваља искоиати на склоиито и узвишено место, где се не слива вода. Обично 1— 1 / 2 метар широко и један метар дубоко. Затвор нека је удешен као кров, да се водане слива унутра а иокрива се само земљом. Кад је хладниј.е и кад је јачи мраз, онда се више земље тбвари. Отвор се обично кукурузовивом затвара кад је јача зима. Даске и слама нису пробитачни за то, јер се кртола квари под њима. Ако се тако сачува кртола од влаге (да не улази одкуд год вода) она се очува здрава до пролећа. Нови новци. Аустро-угарски (крунаши) већ су почели улазити у народ и оиомињемо ндшс поштоване читателшце, да пазе, да се не преваре у мењању са дојакопгњам новцем. Наш чланак у иоследњем броју може им објашњења нружити. Опомињемо их даље. да дојакошњи сребрн новац има важности само до 1. јануара 1893 г ио нов. кал. па после ће се примати само Као роба (1 Фор. у 70 новч.) За то, које га имају, нска га донде измењају.

Српски народни црквени Сабор састао ее 24. октобра о. г. у Срем. Карловцима Овај Сабор има да решава о врло важним предметима: о утврђењу наше пародне црквено школске аутоиомије и о бољем устројству наших просветних завода и Фундационалник одношаја на овој страни. Ово је иосле 1879. г.Ирви расправни Сабор, а од 1870. г. први од кога се и добру надамо, па за то је упрљо очи на Карловце сав наш овострани народ и недамице очекује лапе и noвољне гласове. Др. Т>орђе Дера проФесор срп. вел. гимназије прославио је у недел>у 27. септембра (9. октобра) о. г. своју 25. годишњицу учитељевања. Г. Дера има лепих заслуга и на књижевном пол.у, а и иначе је тако иогодне нарави, да га сви позчаници без разлике стан.а и поло • жаја поштују и цене. И ми се придружујемо оиштој честитци и кличемо: живео! и 50. годишњицу славио! Освећење споменика Јакову Игњатовнћу. Пријатељи иок. Јакова (Јаше) Игљатовића српског књижевника романсијера скупили су у народу толико прилога, да су могли леп и нристојан мраморни споменик иодићи овом заслуж ном књшкевнику српском. У суботу 17. (29). октобра о. г дала је, на молбу скупљача и пријатеља нокојникова г. Др. 0. Павловића, „Матица Српска“ осветити овај споменик и иоложити на њега венац свога признања. Овај свети чин обавио је г Сергије Шакрак-Нинић члан књижев. оделења Матице Српске а приликом том била је застунљеиа и „Матица Српска“ са више поштовача и пријатеља. По освећењу изговорио

Бр. 11 ЖЕНСКИ CBET

169