Ženski svet

Ал, одједном анђеоско лице Сво облише сузе радоснице, Па жељено рајско цвеће бере, Да пред престо свемогућег стере. „Боже света! На земљи још има Светог плама у нежним срцима!

Т. Бечеј.

Благо земљи, док се на њој множе Блага дела, земнијех анђела! /“ * Анђо орно . . . стере цвећа миља, .. . Милосрдне .. . Творац благосиља!. . .

Д. Неранџић Брашованова.

Дописи.

Беседа у Т. Ђечеју. У очи нове године приредшга је Т. Бечејска Добротворна Задруга Срнкиња беседу с’ игранком у корист своје благајне. Застој, општи застој завладао нешто последњих времена у нашем друштвеном животу. Па плаха струја кроз ту једноликост је ли нам годила? А годи ли мајци земљи после студи, стеге дуготрајне, топли целив нежног љубимчета, мио поздрав благога пролећа ? ... Па прибирајте се још свеже успомене, одњихане љуљком милих утисака, да свијете сплет захвале онима, који га овом приликом заслужише. Забаву отпочс збором поштовани г. др. Богдан ДавидовиЛ. Зборио је о женској задрузи, истакавши за цел исте: неговање идеје милосрђа. Диван говор! Изрази му бирано бисерје, а садржај вреднији од злата! Хвала вешти драгуљару, што наниза низак драгоцених драгуљића, те приведе слушаоце светом огњу одушевљења! Многи су присутни ганути до суза, а и у мом окузаблиста суза. Па нашто немоћне речи онде, где суза говори? Та суза је, удиљ, најсавршенији израз захвалности! . . . Гђца Јулка из Старог Бечеја, певала је самопев: „Кад сам био на твом гробу,“ а по изазивању отпева нам три руске песмице. Као да јој гласак позајмила вила певидруга, а песмицу задахнуло с’ росног биља благо миомирје-, звуци њезине милопевке занеше ти душу, и осиособшне је, да појми песмину моћ велемоћ!... Друга суделачица са стране била нам је гђца Јеца МанојловиЛа из Србобрана. Гопођица је евирала на гласовиру: „Regatta Veneziana" од Листа. Задаћу је решила веома успешно, а по бурном изазивању одсвирала је две песмице и коло. Познаваоци те лепе уметности, хвале вештину госпођичину као и лепо држање за гласовиром. .. Лспа тачка овог расиореда била је и декламација. Мара МаксимовиŁа ученица VI. р. краснословила је „Јадна Мајка“, а по Т. Бечеј.

том „Српкиња". Обе песме саслушане заиетом пажњом, изазвале су код слушалаца пријатно уживање. Вешта декламаторка изненадила је присутне! На овој забави суделовала је и месна певачка дружина. Чланове и чланице научио је песмама поштовани и заузимљиви г. Миша РанковиИ књиговођа. Поменута дружина отпевала је песме. „Богови силни“ и „Онам’ онамо“ на опште допадање. А трећу и најтежу песму : „Уломак из несме Г. Терлајића композиција од Толингера, извела је речена дружина управо уметнички. Песма је двапут отпевана, и још непрестано изазивана. Силан беше утисак, изазван овом песмом превесељком! И онај, који на чунубла гостања плови реком уживања, и онај, коме маглу свакидање борбе разгони с’ душе чар овога вечера, сећаће се дуго са задовољством коровођина милодара: песме раздраганке ! . . • Перо моје, да много ли хтеде. ал’ мало умеде! . . . Па притеците ми у помоћ вредни певачи и певачице, врле задругарке и сви који тог вечера набраете сплетак пријатних утисака, те дадните у замену за њих свежљаје захвалности, да од њих оплетемо горостас венац врсном г. Миши Ранковићу! Нека је срдачна хвала изречена и поштованом г. Аци ПодгорчШу, који не пожали труда, да нам приуготови једно лепо изненадно уживање, својеручно нацртаним, дивно изведеним „редом игара“. Исти је био украшен краеном сликом, која је представљала српског гајдаша, тако верно, тако живо, да мнидијах чешће, ећу чути звуке из оне напете мешине. .. Други део забаве отпочео је српским колом уз гајдаша. Дивна ли је то игра! Гледајући коло изгледа ти као животворна идеја слоге и братимства. А и естетичном укусу задовољава, јер није сурова није Дивљачка! . . . Па . . . онај неоправдани, у исти мах смешни и жалосни зазор од српскога кола уз гајдаша ... Но! .. . шат се и код нас у томе на боље окрене!. . .

Златица.

Бр. 2. ЖЕНСКИ СВЕТ.