Ženski svet

БЕЛЕШКЕ.

ИЗ ДРУШТВА.

ЗА ДОМАЋИЦЕ.

ИЗ ШКОЛЕ.

РАЗНО.

Св. савска ирослава обављена је и ове године на најсвечанији начин у свима крајевима српскога народа; ту се удружи школа, црква, књижевна друштва, читаонице певачке и ђачке дружине, да само што свечаније прославе првог архијепископа и просветитеља св. Саву. Највише се славио светитељ школским и другим беседама; тако је приредила беседу сри. вел. гимпазија у Нов. Саду, која је све досадање са моралне и са материјалне стране канда надмашила, fep је преко 2000 чисте добити донела. „Српска Књижевна Задруга“. Према члану 10. друштвепих правила Управа је „Српске Књ. Задруге“ одредила да време уписивања чланова за годину 1892 траје до 31 јануара 1893 године. Одмах после тога почеће се разашиљати прво коло „Задружних“ издања (7 књига) свима задругарима. До 1 јануара управије стигао улог за 3433 члана (62 добротвора, 1551 оснивача и 1820 улагача). После 31 јануара издања ће Се „Задругина“ моћи добити само по продавној, повишеној, цени у књижарницама.

Једнодневна настава. Кр. уг. министарство просвете бави се у најновије доба с питањем о једнодневној настави, т, ј. да школа у средњим заводима траје непрекидно само једанпут и то пре подне од B—l сата. Министар је тога ради управио питање и иште мњење од свих провинцијалних средњих завода и како чујемо провинцијални се већином одлучују за двојну наставу тј. с ирекидањем за пре и после подне као и до сад, па за то се изразили н новосадеки заводи, јер би непрекидна иастава од нет сати била и по умни и по физични живот ученнка и ученица штетан, а с друге странс реметио би се тим читав начин живота наших грађана, који су већ свикли да се у подне ручава. Први исиит у новосадском забавишту. Добротворна задруга Српкиња Новосаткиња приредила је у очи туцин дана прошле године испит у своме забавишту, пошто се тада навршило по године, како је забавиште отворено На исниту је било од 48 уписане деце, само 22 јер су међу децом владале мале богиње. Од стране општине био је управитељ осн. нар. школа г. др. Л. Станојевић, одбор добротворне задруге, скоро сви родитељи присутне деце и још 4—5 друге публнке. Испит је почео у 10 сати и трајао једо близу 12 сати пре подне. Деца су била весела, али ипак учтива и одговарала су лепо и тачно на свако питање. Игре, песме и забаве ишле су тако, да су сви присутни задовољни били. На

завршетку је учитељица гђица Мара Симићева поделила св ј деци слаткише, које им је начелница задружна гђа Јулка Радовановићка на дар дала. То је и дечицу тако развеселило да су све скакала од радости, а и присутне је још више онда развеселило оно дечије ужинање и завиривање у штаницле, па су повикали живела начелница и учитељица.

Да се парошке од виљушака и сеченице од ножева од свахс прљоштине очнсте и што леише спјају, чисте се пресном кртолом и сољу; и то на овај начин: кртола се расече на пола, замочи у со, и таре њоме еиљушка и нож све дотле, док прљотине нестане. Да се грожђе преко зиме што боље одржи: треба два и два грозда привезати на врху танким канаиом, и тако обрнуте обесити их на јаку мотку ал тако да се гроздови не додирују, на хладовитом а затвореном месту. Тако обешено грожђе треба кроз време од четрнајст дана свако вече из близа добро окадити белим шећером, и у том диму га оставити да нреноћи, а преко дан простор у коме етоји изветрити. На тај начин остане грожђе свеже као што је с јесени. Прасице од цркавице да сачуваш. Док траје редња, ваља сваки дан да се додаје у храну по мало водом разблажене (2°/ 0 ) карболне киселине. Који већ пате од пролива, ваља им ово по тринут на дан давати ма и силом. Свиње да сачуваш од гроница. Ову болест добију свиње с јесени и с иролећа, кад се температура нагло мења, те промукну и кашљу и тешко дишу. Најбољи је лек слачињак око врата; а то је тесто од самлевене слачице замешено са сирћетом. То треба у криу везати и око врата обвита оболелом свинчету. За пиће ваља давати онда кисела млека с водом помешано и мало сумпора додати. Осим тога додај у хранн свака три дана по једну шаку иросејана дрвена угља или шаку пепела од дрвета.

Прослава Љуб. 11. Ненадовића. Наш омиљени, уважеии и онште љубљени песник и књижевник Љубомир П. Ненадовић, славио ]е баш о БогоЈављењу о. г. 50 година свога књижевног рада. Ова је слава била ошнта народна слава, јер је Љубоммр П. Ненадовић књижевник и чо век, који једнаком љубављу грли сав народ а и њега тако сав народ. Слава му! Поживео да Бог да још дуго на слаку и дику роду свом!

ЖЕНСКИ СВЕТ. Бр. 2