Ženski svet

ф 64 нов. свега 69S ф. 64 новч Одб„в издавагве од нримања, остаје у готовини 25 ф. 59 н, а у штедионици уложено 2850 ф 7 што чини 2875 ф. 59 н. ч 4 , „Велико Кикиндска Добротворна Задруга Срнкиња“ позива на своју 20 годишљу нрославу од постанка, и решено је, да се одазове, те да и ова задруга буде нреко својих чланица званично застушвена. 5, У истој скунштини, а поводом цозива „на велики концерат са игранком" у корист карловачког богословског друштва „Слоге“, решено је послати благајни истога друштва 5 ф., што је одмах и извршено. 6., Иримљене су нове чланице, које су у задругу ступиле и које су одушевљено иоздрављене, а то су гђе: Милева Миковић, Милева Дорословачка, СоФија Мишковић, Милица*Живкова и Александра Врбашкова. 7.) Како је на реду обнова часништва на

идућу годину дана, то поново буде за председницу ревносна и неуморна дојакошља пред седница гђа Емилија Јоцић, за нодпредседницу такође заслужна дојакошња подпредседница гђа Евелииа Завишић; за благајкињу тачна и уредна и опет Кристина Хаднађева; а за перовођу умољен је и надал.е досадаљи, и то једногласпо изабрани, који се тога уз тако повереље и примише. Одбор је биран тајним гласаљем, од којих је добила: 1. Савета Соколовић 16, 2. Наталија Мравићка 15 гл., 3, Катарина Гаванскова 15 гл., 4, Милица Богдановић 15 гл., 5., Даница Поиовић 13 гл., 6., Милева Михајловић 13 гл., 7., Данка Јовановић 12 гл , 8., и Фемка Влаховић 12 гласова. Пошто је гђа председница још врло лепо замолила како све чланице, тако и нове одборнице, да на позиве у седнице долазе, буде скупштина закључена. С. Ж.

ЗАБАВА.

ЗБОГОМ...

ЈЕДАН ДАН ИЗ МОГ ДЕТИЊСТВА.

моја мила душо, Мило чедо нежног еанка, Слатко моје миловаље, Лепа зоро мога данка: У свет дал.ни ти ее крећега, Другом небу, другом цвећу, Ал’ liC моји уздисаји Вечио теби да се крећу.

Ж и смо се одавна познавали; во лели смо се такође, али тек ничим нисмо то казали једно другом. Боже мој, како се радо сећам ирвих дана које сам провео у љеном друштву; а врло је често долазила к мојој сестри. Мало, мало, па ето ти је тек, или са сестром, враћајући се из школе, или сама. Ако ми је било тек четриаест годииа кад сам је први иут видео. И ако у тим годинама не може бити говора о л>убави, али ја сам је ипак одмах од првога дана, много више волео од свију осталих де војчица, које су долазиле к мојој сестри. иеднога дана дође она скоро пред сами мрак и толико се заговори са сеетром, ца се било смркло већ.

Преко гора, преко равни, Мз далеке земље свете; Казаће ти, како на те Увек мислим росни цвете, Како души усамл>еној Теку ноћи, теку дани, Казаће ти после моји Уздисаји опевани. . .

Иванко В. Б.

Била јс зима, а зими се смркие врло рано. Кућа јој беше доста далеко од наше, с тога ми је мајка хтела да никако не иде сама, и рече ми, да идем с љоме да је отпратим. То је било први нут да смо били на само и то ми је вече непреетано у намети. Било је облачпо. Још од носле ручка надао је ситан снег. Ако је било шесг сати кад смо се кренули, мајка јој је на мештала још „шал‘‘ да не би назебла. Како изађосмо из куће Нека ми језа про жма цело тело и ја се стресох. На иољу је било све мирно, осим ветра,,. који је с часа на час звиждао, смбтајући прашл>иви снег с кровова. Одмах до натие куће горео је општин-

Вр. е. MiEHCKH СВЕТ.