Ženski svet

ЗАРАД ЗДРАВЉА.

ИЗ ДРУШТВА.

ЗА ДОМАЋИЦЕ.

крајем јуна месеца итколска 1892—3, г. јаћним испитима и уобичајеним свечаностима. llonoсадска и ианчевачка издале су r.eli и своје штампане извештаје из којих смо дознали, да ;је у новосатској било уписано 121 ученица, а на папчевачкој 98. У првој је било 9)6 редовних и 15 приватних, а у панчевачкој само 1 приватна ученица. На новосадској је изостало у течају годипе 8, а на панчевачкој 11. На новосадској је оспособљено за прелез 97 и 7 има да понове но један и два предмета а 4 да ионове разред. На панчевачкој иак оснособљено је за прелаз 76, и 6 да ионове предмет а 3 да ионове раз ред. На новосадској има из места 60, а са стране 61. а у панчевачкој су из места 69, а са стране 29. У Новосадској је било 116 Српкин.а правосл. всре 1 Хрватица 2 мађарице и 2 Немице, а по вери су све осим Српкиља римокатоличкиње. У панчевачкој су иак све Срикиље правосл. вере. Женски инштитут на Цетињу довршио је своје исиите за прошлу тпкол. 1892 —3. г. 19. јуна о. г. по ст. к. а 20. јуна је било бла годареље. На испиту су присуствовали и Њихова Височанства Кнез и Кнегиља, ирестолонаследник Данило, кнежевић Мирко и књегињица Кеенија. После благодареља приредио је кнез у двору ручак у почаст наставницима истог интититута, коме на челу стоји гђица СоФија Пе тровна Мертваго. Оеим Шведске само у овој државици поеећују исиите крунисане главе, а само у Русији и овде приређују се наставницима у почаст свечани ручкови.

Девојачко друштво Срнкиња Новосагкиња одложило је евоје састанке за ову тпк. 1892 3. г. и продужиће ночетком идуће шк. 1893 —4 г. За нр.ошлу школ. 1892--3. г. држали су предаваља овом друштву г. г. проФ. А. Сандић, проФесор Стева Милованов, проФесор Јован Гр чић, проФесор Ал. Јорговић, управитељ А. Варађанин и дрнд Бранислав Станојевић. У друштву је томе било 10 чланица. Последљег месеца држали су предавање овом друштву г. А. Јорговић о оку и А Ва рађанин о постанку земл 3 е. Учитељско удружење имаће своју ового дишљу редовну главну скупштину у Београду 5. (17). јула о. r v којом ће се ириликом откритп и сиоменик покојном Јовану Гавриловићу, који је сво своје имаље (око 350 хилшда динара) оставио на фонд за мировину учитељских удовица и сирочади. Београдско женско друштво уважавајући велике заслуге и подвиге гђе Нине ПетрдвиЛке 20-годишље председнице добротворне задруге Српкиља у В. Кикииди, предложило је своме

иду!.ем глаииом скуиу, да сс ова ааелужма Срм киља изабере за иочасиу члииицу београдског женско i ' дру i итва.

Бледоћа и малокрвност називају сс данас културне болести, јер сваким даном их витпе виђамо, особито код девојчица, које су тек свршиле вишс школе или женскиље, којс су одабрале себи начин живота у затвореним ода)ама и више седећи Одкуда та болест потиче и шта јој је повод није прилика да овдс потанко истражујемо, али да је све вигае има, то видимо и знамо. Она поглавито лежи у поремећеном крвном састојку, јер се образују тада у крви већином бледе куглице, место црвених, а црвене куглице имају то својство, да у гтлућима усишу из ваздуха кисик т. ј. онај део, што сагоревање потпомаже и највише хране уноси. Отуда постају, код таковах особа, лице и усне бледе, што је у крви мало црвених куглица; а са слабије крвне снаге осећају се млитави у телу и главобоља их прати ; аиетит се губи и на нослетку већ им ништа и ие прија. Болест по себи нијс опасна, али кад се запусти може да буде опасна, за то морамо тражити начина, да се одмах лечи, чим се иојави, а лечи се најбоље добрим и свежим ваздухом, слободним кретаљем и енажном хранрм. Такове женске ваља дакле да су игго више па слободном зраку, да се тпто више крећу у том зраку и да бирају таку храну, која највише даје снаге, као што су ровита јаја, и јела од ових зготовл,ена, добре говеђије чорбе и младо печено месо, добро црно вино и здраво пиво; а да избсгавају кисела и јаким зачинима зачињела јела. Али више свега нека пију млеко и то, у маљим порцијама, али што чешће, нека рано устају и нека бар један сахат дневно проводе у башти или шуми, а и на дому, нека што више траже свежа ваздуха.

Да се лед брзо неотопи. Домаћице чеето требају лед, било за лек било за другу цел. Да се он Орзо неотопи, ваља га метнути у кесу која је начиљена од Фланела. Кесу ту ваља начинити на овељачу, и везару од исте напустити толико дугачко, колико је потребно ■да се може обесити како да се отопЈвена вода са леда може сцедити и у доле подметпути суд одкапати. По себи се разуме да је лед боље држати на хладовитом месту. Нрљотине од рђе било из рубља било из друге какве не обојене материје очисте се најбол.е на овај начин : у мален илитак суд треба метнути чиста Фина зејтина да ври, пр.љотину од рђе покапати нодобро са лимуновим соком, па онда је тако наквашену оирезно замакати у горе ттоме-

112

ЖЕНСКИ СВЕТ. Вр. 7.