Ženski svet

РАЗНО.

нути узаврели зсјтин и прстима је добро трти. Itocao тај ваља неколико иута узастоице понављати. Ако је ирљотина већа, или врло заста рела 7 ваља је тако наквашену у узаврелом зејтину подуже држати. Из обојеног рубља ил друге материје не вал>а на овај начин вадити нрљотине те С тога, пошто лимунов сок сваку боју извлачи 7 те шарене материје избеле. Брашно ни за тренутак не ваља на сунцу држати, пошто таково, кад се замеси 7 обично јер се с тога што се загрејало већ изложило врењу. Жрави се најлакше могу растерати када се она места или пукотине из којих измиле запуше са белим луком, пошто мрави мирис од овога не волу те од њега бегају. Како ће се познати добро брашно. Ако домаћица у већој количини купује брашно познаће да ли је ово добро најлакше на овај начин: нека узме мало брашна па нека га стисне у песницу 7 и тако стиснутог нека га полако спусти на тањир ил ма и на го сто. Ако тако стиснуто брашно у целости остане, тада је добро; распе ли се или скруни, знак је да је измешано гипсом или иначе другим каквим прахом. Еако се остављају за зи.иу зелене паприке. Домаћице могу и зими имати свежих зелених панрика, ако сваку иаприку замотају у меку хартију и тако их једно уз друго послажу у дрвену кутију, која се може добро затворити, како у њу неби допрео ваздух. Кутију ту ваља с јесени 7 када се паирике метну, држати на хладовитом, а зими на умерено топлом месту, пошто иа јакој зими промрзну. Кад се зими паирике из кутије ваде, ваља свако заостало иразно место у кутији испунит#згњеченом хартијом. За ово се могу употребити еве врсте паприке, но свака мора бити здрава и свежа. Како се глшве (печуркс) оставл»ају. Има више ттачина за то. Једни лепо очисте гљиве и метну у сирће (оцат) где има нешто бибера, лорберова лишћа, каранФилића или другог за чина. Неки кувају гљиве V 4 часа У сланој води, иа онда то нрелију с киселом сирћетском водом, у којој се метне шећера, цимета и лорберова лигаћа. Овај последњи начин показује се бољи, оеобито онда, кад се гљиве у оној киселој маси оставе да неко време ировреју, па оида саспу у стаклад, горе се доспе мало зејтина, масти или чистог лоја и добро новежу и на хладовитом меету оставе. Кава као лек код коља. Кад се варење код коња норемети и коњи стану оиадати; онда је, по иекуетву млогих одгајивача, најбољи лек, кад ее даде коњу пржена кава у зрневљу или истучена и с медом помешана. Како се рен сачува. Рен се обично троши од јесени па до пролећа а и дуже. Ако ћемо да га оставимо за домаћу потребу, онда се, као најпробитачније узима овај начин: Корен се с јесени, кад ее извади, добро очисти, исецка на

ситне режњеве, па се иа иећи ил огњишту остави. да се истија осуши, тако, да га можсмо истући или ужрнати на ситне делиће. Тако истучен усне се у стаклад и добро затвори. Кад нам устреба, ми вадимо из стакла, колико нам је потребно и оетавимо да се раскисели у сирћету или у води неколико часова. Кроз кратко време добије рен своју снагу, као да је сад из земл»е извађен.

Гундулићева ирослава обавл»ена је 14. (26.) јуна о. г. у Дубровнику на најсвечанији начин. Учествовали су Срби и Хрвати и поло»жено је на споменик стотинама венаца, од којих јс као најзначајнији био венац крал»а Александра, који је састављеи од природног цвећа из свију крајева Србије. Положено је и некодико сребрних венаца. Најдостојније су били застуиљени Во кељи, који еу дошли у свом свечаном народном оделу 560 мушких глава. У опште ее узима, да је на тој свечаности учеетвовало око 3000 гостију из евију српских и хрватских крајева, међу њима и до 200 женскиња, ноглавито из Србије. Да није са званичне стране било запреке и сметње искупило би се ту и тројином толико света. Гђа Переида пл. Жандић од Ривице уплатила је 10 ф. као своју 11. и Ш. рату на фонд срп. другатвеног забавишта новосадског. Прилог добротв. задрузи Српкиња Иово саткиња. Приређивачки одбор новосадски, што је приредио 12. (24) јуна о. г. у Нов. Саду концерат Јасаји - М ари- Хилгеман и Полоњија ноделио је сувишак од чисте добити у износу од 43 ф. 17 н. на овдашње три добротворне жен. задруге, од чега је примила и добротворна задруга Српкиња Новосаткиња 14 ф. 39 н Гђа Н. 11. Шуслов прва дипломирана Рускиња доктор медицине, славила је прошлог месеца у Петрограду 25 годишњицу своје лекареке праксе. Воја Цвећа и њихов жирис. У Европи се негује око 4200 врсти цвећа, од евег тог цвећа мирише само 420 врсти, дакле тек десети део мирише. По боји има иајнише белог цвећаи то: 1194 нзмеђу којих мирише само 180 врета; руменог има 951 врста, од којих мирише 77.; црвеног има 823 врсте, а мирише 84.; модрог има 594 врсти од којих мирише само 31.; л»убичастог има 308 врсти, од којих мирише 13. Обим тога има разнобојног (шареног) цвећа 230 врсти, а од тога мирише: 28 врсти. Овде нису урачуната и она цвећа, која само iio себи дају какав непријатан задах, или која ударају кад их изчупамо ил у руци држимо. Таких има опет множина („Školski Vrt“). Пчеле у рату. Стари летописци причају, да су Стојно Београђани, кад су их Турци под Муратом оиколили, у нужди побацали на Турке

Вр. 8. ЖЕНСКИ СВЕТ

113