Ženski svet

квантигет, и да певаљалство одвиси од сасвим других ствари. Талијагтски писац пе докааује оиога, iiito би се очекивало од њега па име, да је он новим изпаласком пропашао, да је орган лажи у мозгу жеаину много јаче развијен него у човечјем. Напротив: чисто зканствену страну иитаља додирује са свим нузгредно ; у стварима мозга у опће говори врло непоуздано. Он се наслања на Шопенхауера, да бескрнјпом мпожипом цитата, почев од бпблије па до Золе, докаже, да се лажљиви карактер жепин, у сва времена расиозиавао. Позпато је, да је Шопеихауер рекао, тешко да има на свету и једне жеие искрене. Најглуиавија п најпаметиија једнако су окретие у лажи и нретварању. Нрирода је обдарила жеиу вештипом да се претвара, да се тим брани п заклања. У борби за оистанак потребпа је жепи вештина за нретварање, као и животпњи њезино оружје. То је писао Шопенхауер миого нрије. пего су Дарвипове теорије угледале света. Како ми дапас схваћамо живот, ми се држимо чврсто ових теорија и према томе мало ће их бити, којп ие ће признати истине, да је нрирода врло мудро и паметно урадила, ако је слабој п напуштеној жени дала у пстииу већу вештину претварања. Но ми тим још пикако иисмо на чисто; ми ми слнмо,.да је вештина нретварања у опће, а лагање женино наиосе далеко више ствар одгоја п навике, него ирироде. Шгендал врло лепо каже : ..Мскрена бити то је жепп као када би без хаљина изашла на ули цу“- А природно би тек било, да иде без хаљина! Али наши обичаји веле, да је то недопуштено. Исто је тако недоиуштено, да жена сваком изражује осећаје свога ерца Схме ли опа рећи, даљуби? да осе ћа природпу потребу да љуби? да воле овога или онога п да бп се удала за њега? Не! тша свега ие сме опа чинити! ЈХомброзо каже: „Лагање је у жена тако органично, да оне пе могу бити искрене; с тога су оне све малчице лажл.иве!“ Рецимо, да је тако, али да ли је баш органично то je друго питање. Можда су обичаји и павике течајем хиљада година карактер женпп доиста учиипле таковмм, али можда

ипак највише доприпагаа тому одгој, а сва како с лажљивошћу упоредо руку под руку иде још што друго важније и драгоценије, као што згодио каже бечки „куиле“ о жеии: „А Bisserl а Lieb’ und а Bisseri а Falschheit ist immer dabei". Међутим далеко у Ломброза и номисао од тога, као да он не ће да нравда жене ! Он само хоће да докаже, да је њихов карактер лажљив, али разлози тој његовој тврдњи, што их наводи за тај чудноват иојав, баш су такови, који иравдају жену. Ти су разлози понајирије физијолошки, а у њихово разматрање не можемо се упу* штати, но они пе етоје баш на слабим но гама. Други су онет моралии, и Ломброзо се унушта у погапку аналпзу тих. Једпа груна тих лежи по његовом као и но Шгепдаловом мнењу у слабости жепи ној. „Робови и нотиштени немају снаге и присиљени су прибегавати лукавству и лажи“. Даљни разлози леже у стидљивости жениној. „Стидљивост шкоди у толико, што иривикава лагању. Ни једној женској није допуштено, да своје љубавне осећДе прва излијеК На даље ваља узети у обзир: „тежњу код жене да се покаже интересантном, слабост и дужности материнске“. Што се тиче тежње, да се но« каже интересантном то иризнајемо, али то се не тиче само жене, већ и човека. Хоће ли Ломброзо доказа? Нека ногледа књигу Дарвинову о развитку врста природним одабирањем; ту ће наћи грдан материјал, који ће ноткренити наше мнење. По Дарвиповој гврдњи н. пр. славуј пева само за то, да се код женске начини интересантним. Погледајмо само наше младе људе шта раде, када их повуче жеља за лепотицама! На жалост не расте гигерлима лепо шарено иерје као у иетла, на за то мећу im врат машне, које све дрече, причају о својим усцесима (~ероберунгима“) и уче на памет вицеве из старих календара, да покажу, како су огш страшно духовити. Напротив тому сматра Ломброзо великим злочином, ако се женска претвара кадкада неецестицом, да се извуче из какве, тешке ненријатне, ситуације. Нама се чини, да је то само једпо добро срество за одбрану, јер ту је пред очима цела слабост женина,

102

ЖЕНСКИ СВЕТ. Бр. 6.