Ženski svet
ал знамо и то, да млога Српкиња не зна, како и на који начин да с малом жргвом учини млога добра. Ми то знамо, па за то и долазимо, да Вас ослободимо тих неирилика и да Вам кажемо, како би се та добра Ваша расе јала у обилиијој мери и допрла и у оне кутове нашега народа, који су из скром ности затворени од Вас, а којима би Ваша милоетива рука отрла млогу горку сузу и разведрила млогу забринуту главу. Па знате, како ћете Ви то с мало жртве постићи ? Удружите се! То је, видите, наша молба, коју унрављамо на милостива срца наших матера и сестара у Сомбору, Панчеву, Земуну, Загребу, Осеку, Мостару, Котору, Мокрину, Ковину, Цренаји, Задру, Снљету, Книну, Паланци, Сенти и свуда где нашег народа и наших матера има, које се још нису удружиле, а у којима исто тако милостиво и родољубиво срце куца као и у оних матера и сестара у Новом Саду Сентомашу, Суботици, Срп. Бечеју. Ади, Кикинди, В. Бечкереку Вршцу, Белој Цркви, Тур. Бечеју, Сегедину, Меленцима, Митровици, Руми, Вуковару, Даљу, Дубровнику и Сарајеву. које су већ основале оваке задруге. и које удруженом снагом помажу малишама нашим, да полазе школу народну и забавиште те да им срце облагороде а ум просвете. Оне одавна већ утиру сузе бедним и невољним, олакшавају тешке беде сиротињи нашој, коју нам је Бог послао, да нам куша срце и испитује вољу. у колико је склона да вршп божију правду, иа да нам може о суђеном данку рећи: „Идите у царство моје које је приуготовљено за вас, јер кад сам био гладан, нахранисте ме, кад сам.био наг, оденусте ме, кад сам био стран. примисте ме у дом свој !“ Удружите се сеје и матере! на нођиге трагом својих сестара из деветнаест ои-
штииа које од 10 и 20 година знатно помажу своју сиротињу и стичу себи блага иризнања овога свега и вечну кућу божије милости на опоме свету. Удружења ова, имају за наш народ, и велике моралне вредности, јер се тако Српкиње наше духовно уједињују, ио делу упознају једна другу храбре и одуше вљавају за оиште иародпе иптересе, а путем овог заједничког евог листа и разговарају, духовно и морално усавршавају н прате тако иокрет женског нитања код наиредиијих народа, те добију прилике н подстаке, да размишлљ|ју и иресуђују свој друштвени иоложај, о коме се данас почиње воцитп велика и озбиљна реч и иа ирвим европским иарламентима, Све би то така удружења сазнала, нратила и у својим члановима заинтересовање будила, те би тим п морална страна наших дичних Срикиња корачала на виши степен друштвепог положаја Наше сестре- у Србији имају већ Од 20 п више година таку жепску задругу која је народу и браћи својој у р.реме не воље и зала била прва номагачица; оида, кадсе синови пбраћа наша 1876' —B. и 1885. враћали са бојишта изнурени, крвљу обливени, и кад ни ирве лекарске помоћи није било, онда је женска задруга, на челу своје заштитиице Краљице Наталије. прва пружила завоје и понуде ериским рањеницима, те их и данас благосиљају, јер су оне својом благотворном устаповом млогу српску главу сиасле од пропасти и одржали сит ној дечици хранитеља и заштитника. Таке ирилике могу и за иас овамо наступити, па је нотребно, да се што пише удружујемо и да с мирном дугаом чекамо судбу, која нас сусрела буде. У то име, честитамо Бам, миле Српкиње, на свима крајевима, нову годину, у нупој иадп, да ће нас па крају 1894. год. бити внше у венцу удружења Српкнња! Сретно да Бог да!
2
ЖЕНСКИ СВЕТ. Bp. 1