Ženski svet

СРПСКА МАЈКО УЗДАМО СЕ У ТЕ!...

Ш° he Србу да подигне храме XV Златне cpehe умрлога доба. Што их сруиш и расу у таме Братска мржња, сујета и злоба?; Ео he оиет да засади цв’јетом Перивоје дохмовине миле? ; Ко ли лучом крунисат је светом, Уздигнути на небеса силе? Ко ће густе разагнати тмине Што јој тугом свето чело муте? Ко ће онет да је слави вине? Српска мајко уздамо се у те! .. У том часу, кад мрсце злоковце ТриумФ диже и вјенце им плете, Кад се душа продаје за новце А умире зрак истине свете; У том добу, кад се бесрам буди И поворке пакленије змија,

Кад узору лаж и подлост суди А невиност грешна сабласт вија. Ко he нама нове наде дати И мелемом цидат ране љуте ? Ко he народ да сложи, да збрати ? Српска мајко уздамо се у те !... 0, ти мајко, српска мајко мила, Гаји, негуј соколове миле, Нек Српчићи буду роду крила Што he с нова вјеру да заиале! Разбуди им младалачке груди Чистим жаром родољубља света, Нека буду узори и људи, Нек су чеда орловскога лета! Нек се вину душом у висину, Куда тебе свете жеље воде, Па да Србу љепши данци сину, И ускрсне мртви Бог слободе

У Мос/гару 13. нов. 1893.

Алекса Ристов Шантић.

НЕШТО О HAMA!

Дајте нам добро васпитане матере, па ете нам дали и добар нодмдадак! л Ето и данас сам био срећан, пр.очитати масним словима наштам пану. такову реченицу. И многи други ће је ирочитати иа рећи: ово је лепо! А зар иха икога, ко би смео рећи, да то није лено, та зар иас има и таких, који не желимо, да су нам матере добро васиитане? Нема! Та како би могао човек тако скучен бити, да не сме ни добра желети! - Сваки то жели, и мени се чини, да горња реченица само помоћу жеља и из бија на новршину; ал шта имамо од жеље? Ништа ? Жеља је само онда добро дошла. кад се она у иама тако одомаћи. да сав свој живот улажемо за њено остварење, или будимо бдажији па рецимо : жеља је онда добро дошла, кад свом снагом на остварењу њепом оорадимо. Ко има користи од иеостварене жеље? Нико! Жеља, да добијемо добро васпитане матере, заиста је племенита, јер бих онда имали и добро васпитан подмладак. Та жеља није појединца, она је оишта, и кад се запитамол да ли се радило код нас на остварењу те жеље, добили би врло не-

повољан одговор, те би један другог кривилн за неуспех, ал за то онет нико не би крив био. Ми умемо много желити, ал врло, врло мало смо жеља остварили. Милион жеља имадемо на артији ал у делу приведепих ни мало или врло мало, па и дапас маЈ!о их оетварујемо, кад се башкаримо у овом деветнајстом веку са мно гим Фразама (јер одиста наше жеље и нису ништа друго) којима бомбастично хоћемо да откријемо наше родољубље, те да после можемо прстом упрети на мртву артију те довикнути : прочитај шта сам рекао и писао! А кад га упитамо, шта је остварио онда видимо, да није нигата\ но иређимо на горњу жељу. Узвиком горњим не тражимо само, него још и нризнајемо, да васпитање наших матера саразмерно не етоји добро, признајемо за то, што тражимо, а кад се што тражи, знак је да га немамо. Ко би тражио но ваца у зајам кад има! Ми желимо добро васпитане матере, а кад погледамо како васпитавамо оне, које ће да буду будуће м јке, онда видимо, да на делу ништа не радимо, него да смо на жељи јунаци! Или реците, да ли ми наше Српкиње васгштавамо онако и у оном

Бр. 1. ЖЕНСКИ СВЕТ.