Ženski svet

Шандор Јанковић, Иса Иванић, Јован ТеоФановић. По 1 Фор. 50 н Г. Марковић глумац. По 1 Фор. Гђе: Ангелина Бањац, Марија Нике Николића, Јелена Нићина, Јlенка Нићина, Катица Д. Манојловића, Ми лица Цвете Гаванског, Марија Симе Мајинског, Мара Др Мајинског, Ангелина Неце Дунђерског, Катица пароха Каћанског, СоФија Продановићка. Гда: Н. Блументал, Бараковић, ЈЕаза К. Манојловић, Мирко Алексијевић, Андрија С рић, Тоша Дунђерски, Стеван Л. Манојловић, Тоша Т. Гаваиски, Лаза Л Манојловић, Ђура Р. СтеФановић (Турија), Ђока Р. СтеФановић, Н Григоријевић богослов. По 50 новч. Гђа Матилд . Станимиро вић и Гдн. Др. Фридман. Накнадно дароваше:

По 2 Фор. Гђе: Данка Лазе Јовановића из Мола, Даринка Ђуре Страјића и гдн. Пера Добриновић глушац. Најтоплију захвалу нека приме гореименовани, а тако исто и суделачи, који се својски заузеше, ге нам је ова забава како моралне хране, тако и материјалне користи задовољавајуће доиринела. Особиту хвалу нека нриме: Гђа Ружица Поповића, Гђце: Олга и Милка Ма нојловића, Мила Биримчева и Катица Сремчевићева, као и госнода: Иван Поиовић, Милан Продановић, Бошко Кекић, Озрен Загорица, Иса Иванић, Јован Пивнички и Павле Илић, па и сви, који према овој задрузи љубав указаше и забаву посетише. У Септомашу , 23. јаиуара 1894. год. Одбор добротворне Задруге Српкиња Сентомашкиња.

ЗАБАВА.

ЖАО МИ ЈЕ НА ТЕ!

ЛИЈЕПА СТАКА.

ЦРТИЦА ИЗ МОСТАРА Посвећена драгоме пријатељу Милану В. Марину.

®рошао сам иоред твојих врата А на њима ти си, душо, била, A'-vJ Одмах си ме иогледала млада Па се на ме љуико насмјешила... Ал, од тако милога осмејка Многа срца љуто, тешко пате; Па и моје што си занљенила Зоро моја, жао ми је на те!

Шјр еднога даиа, док сам још к’о дијете по сокацима скакао, нричала ми је Јока ову нричу. „Било је то давно, врло давно“ нри*

Али једном доћ’ ће часак драги Кад по тебе дођу моји свати, Када ћеш ми пред олтаром светим За навијек своју руку дати. Па када те иритиснем на груди То бар други неће да нам крате Кад пољубим уснице ти рујне Тад ми не ће жао бити на те!

Свет. Ћоровић.

У баштици други пут си била Ту си цв’јеће мирисаво брала, Набрала си неколико кита И мени си једну киту дала. А кад сам се кући повратио ЈБубљах киту многе, многе сате; Што не имах мира ни иокоја, Зоро моја, жао ми је на те!

чаше она, не знам који наша онда бијаше у Мостару, али знам, да су онда Турци највише зулума чинили. Тешко ти бијаше онда свакоме, који се часнијем крстом

28

ЖЕНСКИ СВЕТ. Бр. 2.