Ženski svet

овај узор свију људи? На жалост није, јер грозни Синан-паша спали ово свето тело и разнесе иоследње остатке пепео његов. Но ето силне школе и дркве у иашега народа, нека нам буду вечити сно мен овога заштитника народа српског. А није ли мати то исто срнској деци, што је владалац своме народу? Hnje ли учитељ своме маленом стаду оно, што је Христос миогобројноме стаду целоме свету био? Према томе ће дакле, лепом васпитању школске деце, једиии узрок бити, добри иримери учитеља. А кућевно васпитање, које је за живот човечији од велике ва-

жности, зависи само од прнмера родитеља, наиме матере. Овде дакле видимо у најглавнијим цртама, да као што је васнитањс ирво средство за образованост, тако је иример први Фактор за васпитање т. ј. пример је унраво оно, што васпитава. Лепо нам каже народна пословица: „Какав старији, онаки и млађи.“ Зато треба свака мати а и сваки учитељ, лепим примером да предходи, јер се млађи већ по природном нагопу на своје старије угледају, те по томе од примера старијих зависи сав развитак и успех у васпитању код млађих.

Исидора Секулића, приправница.

НА ЗАБАВИ добротворне задруге Српкања Сентомашкиња.

Пролог.

Ивана М. Поповића.

1. Србинско је гнездо славно, Тражити му треба равно! У врту му, перивоју, Кад погледаш цвећа боју, Изгубиш се у сновима, А онијеш мирисима, lUto лахорић сипа, точи, Док се чару диве очи. 'Z. Нема пара у лепоти, Ни у том се не срамоти, Та се чедност не ће дати Ни површно описати! А и на што? .., за те красе Већ по целом свету зна сс! Добром гласу брза крила Свеудиљ су лака била! 3. Красан појам широм влада 0 љункости овог еада, Са похвалом странци зборе 0 том лишћу наше горе, Каквог неје у истини На далеко у тућини. Сваки струк је нежан, бајаи, На и зими зелен, трајан! 4 Питај за то и душмане, Да и од њих решца нане! Уздижу га без ласкања И нодлачког иретварања. Нек се овим тек поноси

Као мајски иуи у роси! Нек му сунце благо сија, Да му тоиал зрачак прија! 5. Но ни студен, ветар, жега Не може да. сатре њега! Ти цветићи и стручкови То су ћери и синови Узоритог нашег рода, Ком и Турчин хвалу ода! И у даљњем данас крају Све то боље за њих знају! 6. Не треба ти даље заћи, Кад и овде њих ћеш наћи, Кад се и ту мирисави Од тог цвећа венац иравћ, А црвен је, плав и бео, По реду се тако сплео. Гледај, како лено стоје Тако чисте, јасне боје! 7. Низ је диван... ходи амо, Да се сити нагледамо! Ту су оне румен-руже, ТТТто ти никад не дотуже, Ту надземне љубичице И за њима снег-ђурђице. Но - шта велиш?... евако жпвп Том се цвећу збиља диви ! 8. Свачју љубав на мах стекне, А ио боји смерно рекне:

22

ЖЕНСКИ СВЕТ. Бр. 2.