Ženski svet

ЗАРАД ЗДРАВЉА.

ЗА ДОМАЋИЦЕ.

РАЗНО.

да ће она лијеио моћи наиредовати и знатне кориети доприносити младом српеком нараштају. Већ су се на овој сједници уписале у задругарице 29 госпођа. На овом сјајном успјеху има се особитијем начином благодарити одбору покретачу, а еа име: гђи Јелисавети Симић, гђи Милици Кнежевић, гђи Олги Петрановић, гђи Ани Катурић и гђи Олги Марчетић, које нијесу пожалиле труда никаква да се сретна замисао оствари. Ово нека је њима на част, а угледале се на њихово родољубно настојање и остале Српкиње по нашијем мјестима. Ово је сад 21. сриска женска задруга, на овој страни и ми ју ноздрављамо са: живеле сеетре наше !

Сунце као лек. Један хемичар Француски доказао је, да сунце убија оне ситне животињице или гљивице, зване микробе, што уносе млогу болест међу људе и децу. Отуда препоручује, да се спаваћи намештај, одело и рубље што чешће износи, да се сунча. Ова околност наводи нас, да нрепоручујемо нашим читатељкама, да за спаваће собе узимају оне, које су сунцу окренуте и куда сунце највише допире, па и болеснике ваља пустити, да се што више сунчају, особито с иролећа, кад зраци сунчани нису одвећ жестоки.

Болест на лиш&у од шлшва. Приметило се, како пише „Школски Врт а , да у њекојим годинама лишће од шљива има неке црвене мрље, и често је тим сво лишће на стаблу заражено; а то потиче од неких гљивица, које се зову: „Polijstignia rubrum D. С.“ која се врло брзо размножава, те често утамани и стабло. Против тих гљивица нема, вели тај лист, друга лека, него да се спали у јесен сво отпало лишће са шљива Омрзнуто млеко. У Сибирији (у Русији) влада велика зима и тамо се млеко смрзава, те се смрзнуто и иродаје не на литре него на комаде. Млеко се у таком стању дуго може одржати и тим шљодом завели су Французи вештачко смрзавање млека, те сад тамо на тај начин одржавају млеко свеже по месец дана. „Ш.ВВц. ц Биново лиш£е за зиму. Сарма је српскојело, јер ју наше домаћице праве. од вајкада од ку пусног лишћа, а зна се изодавна, да ју праве и од винова лишћа. Од вииова лишћа праве само с иролећа, док је винов лист (ластар) млад; ал наше се домаћице досетиле, те суше овај лиет, па праве од њега винову сарму преко целе године, која је исто тажо укусна/ као да је онај час узабрано лишће. Како се већ приближује време, да ластар тера лист, то износимо овде начин, како се винов лист оставља за зиму.

Узабере се само оно лишће с врхова, младо и чисто, па се рашири на чистим чаршавима у соби, никако на сунцу, иа се ту полако суши за једно B—lo дана. Домаћица ваља који нут за то време да преврне лишће, да се с обе стране добро исуши. Кад је тако исушено, слаже се у кутије и остави у орман ил где на другом месту, где нема промаје и кад треба узме се, и прави од њега сарма, као и с пролећа.

Епископ бачки. Његово Величанство, краљ Франц Јосиф I. потврдио је синодално изабраног епискоиа бачког, најпречаснијег г. Германа Опачшћа, протосинђела, кога ће посветити Његова Светост патријарх сриски о Ђурђеву дну о. г. и онда ће примнти управу епархије. Добро нам дошао! За надбискупа загребачког именован је од Његовог Величанства краља Франца ЈосиФа 1. Хрват Др. Ђура ПосиловиИ бискуп сењски. Браћа Хрвати се радују овом именовању, јер веле, да је ово врло благ, ираведан и учен син, па што је њима мило и нама је драго Др. ЈБубомир Радивојеви£ из Каменице (у Срему) предао је краљевском министаретву просвете у Београду, иреко 100.000 динара, да се отуда, под његовим именом, оснује фонд за просветне цели. Живео! Приложници Коста и Јулијана Крсти£и грађани Митровачки, даровали су својој православној цркви једну плаштаницу у вредности од 180 ф и један лепо израђен „Христов гроб и у вредносги од 1200 ф. Живели! к£и руског цара, Ксенија верила се с великим кнезом Алексијем Михајловићем и у својој изјави, на коју је отац позвао, да каже, шта жели, да јој отац учини за сватове, изјавила је, да жели, да позове у сватове брата њезина вереника, кнеза Михајла, који је био пао у немилост код цара, што је узео за жену девојку из невладарске породице. И цар је испунио жељу своје најмлађе и најмилнје кћери, те ће тако доћи у сватове и кнез Михајло са својом женом гроФицом Моренбурговом. 'Словакиње и Румункиње. „Суботичке Новине“, буњевачки лист, јавља, да се 550 Румуњкиња, госпођица. обратило словачким девојкама једним иисмом, којим се жале на неправде, што им чине Мађари, те завршују писмо овим речма: „У тако жалосним приликама, наша ће срца бити олтари, на који морамо у народносном духу најчистију жртву, нашу љубав принашати Ми смо одређене за Весталинке, које ће бдити над светлом ватром опстанка шшшх народности". На то су одговориле Словачке девојке, да оне радосно еестринство прихваћају, како би заједнички оживиле и одржале у оба народа свету ватру истинске љубави међусобне.

ЖЕНСКИ СВЕТ. Бр. 4.