Ženski svet

истиче се све жешћа борба нротив женскиња у чиновничком и радничком свету. Но најинтересантније је то, што су овдашњи учитељи (а биће их по примеру и других) устали жестоко против учитељица, а повод је или никакав или ситница, којој не дају повода саме женске, већ канда хотимично саме власти; н. пр. ако нека учитељица добије мушко место или ако неку учитељицу поставе управитељицом, то свакако у намери чини власт, која јој испада, мржња и свађа је ту. Но још нешто да споменем! До сада беше обичај, да универзитетски проФесори пуштају поједине женске да слушају какви год предмет на универзи. После споменуте министрове изјаве охладнеше многи универзитетски проФесори, те сад неће да пуштају женске. Конкретан иример сам сам доживео. Отишао сам једног дана овог летњег ееместра дру Ф. и умолим га, да пусти две женске (једну Српкињу и једну Хрватицу) да му слушају предмет. Молбу ми је проФесор одбно. Како се нисам задовољио са одлучним негативним одговором, то сам покушао да испитам и узрок за што ди не прима. Из разговора, добацим проФесору и то : да је мож’ бити противник т. зв. еманципације женекиња. На ово ми рече исти проФесор ово: „Ви сте иријатељ еманципаје, али ја са идеалне стране баш као што су и саме женске заузете за, еманципацију само са идеалне стране. И зар не Р Еманципација ирво мора да буде чврста, у породичном дому и животу, # jep је нородица излазна, тачка сваком даљем образовању. Докле год влада више не еманципованих иородица дотле је свака даља еманципација зграда на песку. Докле год женске не буду еманциповане у духу човечанском, друштвеном, моралном, народном и народносном, побожном ирема својој вери и обичајима, у духу скромног живота, а моралних и хуманих тежња . . . дотле не може бити говора о правом женском еманциповању, које се до данас само Формално бранило и пропагирало, док стварног рада и заузимања од стране женскиња не беше ни близу и т. д.“ Ове ми се речи одиста донале, те га

умолих, да ми донусти, да с њим о том још коју проговорим, што је проФесор пристао, али да му име не износим. Мз даљег разговора ми је навађао још нримера не да обара саму еманципацију, но да ју осуди у данашњем само идеалном духу. Напослетку завргаи овим речима: „Узмимо да је моја Немица добила равноправност свог школског образовања, те је дошла и на универзитет. И зар је она онда образована: ако она као Немица није потпуно кућевно образована и то у духу евоје ионосне народности и вере; ако она као Немица нема ни појма шта је то жена у опште, шта је то мати ; ако она као Немица посматра ceđe у свету најмање или ни мало, а свему другом се одаје душом и телом; ако она као Немица све, иа и науку (и лажну чак) за свето, добро, леио и исгинито иризнаје само онда, ако то може страним типом да „докаже“; ако она као Немица изгуби свесност у свему што је њој најближе, а механизмом врши врло често баш свему овом противно и т. д. Једном речи. завргаи проФесор, еманципација мора почети из основа, из нородице у свему, па тек онда, треба дати њој маха да лети даље; гтрво, даклем, треба као оно тичица да се учи женска својом еманципацијом да лети око своје куће и најбли же околице све дотле, док не узможе сигурно да лети даље и даље . . . . “ После овако хладног одговора министровог на основу изјасњења неких чуве них људи, од којих сноменух Алберта; после споменутих конкретних иримера о држању јавног мњења, штамие; после споменутих примера понашања из чиновничког и учитељског сталежа; после ваздан у животу примера овима сличних; и после овог лепог говора проФесора дра Ф ипак морам да речем : да је женско тгтање хладно, односно да женско иитање губи ириста.лица ј и навлачи на себе аротивника све то више. ј Управ да речем : из света изилази , да је I женско иитање одиста иитање будуЛности. Али зар онда треба остати при том и I чекати будућност, која је неизмерпа? Не, ! не треба скрстити руке и чекати. већ ! треба пораДити на, том: да та будубност буде iuto ' скорија. 'И ко- да загрева, ко да

ЖЕНСКИ СВЕТ Бр. 5