Ženski svet

неговање ноја било је у врло малој мери, те није могло имати никакве вредпости за еветску трговину. А шта може ноје донети. на то су дошли нрви Енглези. Додуше још изодавна су иокушавали најпре у Мисиру, а иосле у Алгерији, да ноја ирипитоме, но није се дошло ни до чега, и већином је напуштено. Но друкчије т. ј. разумније су радили Енглези у Канланду, где су од дивјака могли научиги како треба с нојем поступати. У шесдесетим годи ia почели су Европејци у Капланду нојеве држати, и из статистике из године 1865. види се. да је у Каиланду било те године тамо 80 нитомих нојева Но како ли је тај број брзо растао! После десет година год. 1875. било је већ 32247 ко мада, у години 1885. 152415 комада, а у години 1893. биће да је било у Капланду 200.000 иитомих нојева. Онда. није никакво чудо, што је Капланд прекрилио цео свет са дивним нојевим иерјем. Од г. 1880. до 1890. извежеио је отуда нреко једног милијуна килограма нојевог нерја и то је вредило у округлој суми 75 милијуна Фор. Неговање ноја, постао је посао. који злата носи. Но у ко лико је напредовало то неговање, у толико је падала цена нојевом неру. Одабрана лепа иера, тако звана „каиитална нера‘‘, која се чупају из крила, и данас се скупо плаћају, ако у једном има 34 до 35 грамова, 10 центиметара је широко и 35 центиметара дугачко, па су или сасвим бела, или сасвим црна; но иросечна цена осталог нерја је јако снала. Године 1860. енглеска Фунта (453 грама) појевог иерја илаћана је са 85 Фор.; године 1870. могло се за толико добити само 30 Фор. и 50 н ; затнм је неко време цена скочила на 50 Фор.; али иза тога непрестано иада и од год. 1888. кошта енглеска Фунта нојевог нерја у великој трговини само 10 Фор. и мање! Исто је тако иадала и цена нојединој тици. У почетку када се почело у Капланду са неговањем ноја, коштао је нар нојева (мужак и женка) до 2500 ф., 1888. год. нак тек 400 до 500 Фор , данас су цене још ниже, даиас можеш младог ноја добити за 10 до 40 Фор. Уепех, који су иостнгли Капландези,

изазвао је завист код других иарода и колониета, те зато иочеше и онн неговати ноја, иаравно у оиим земљама, које су за тај носао. У Буенос Ајресу и Монтеви деу у јужпој Америци, затим у Аустралији, на новом Селанду и на Маврицпју почеше неговати ноја; па како је то у јакој мери отпочело, влада у Капланду морала је напоелетку ударити велику ца,рину на извоз живих тица lOOO Фор. за сваког ноја и 50 Фор. за свако јаје! То је заиста највећа царина, што је досада плаћава на тице и њихова јаја! И поред свега тог, ипакнегује се ноје и u о другпм крајевима света, и лепо но јево перје биће још јеФтиније наравно на штету питомих нојева; јер ти, који нојеве негују, себе иитају; да ли да се ноје негује само због перја? Та нојева женка носи доста крунна јаја, јер је у сваком просечно 1 и четврт килограма. Од јајета се мо.же нравити вкусно јело, само кад се уме. Наиме беланце у нојевом јајету јс несаразмерно велпко према жуманцегу; зато кад хоћемо да употребимо нојево јаје у кујни, мора се један део беланцета оставити на страну; па кад се тако уради, онда од нојевог јајета добнја се кајгана, која ни мало није лошија од кајгане из кокошијих јаја. Војева женка добро носи. Где се добро негује, у јужној Африци, снесе она на годину 25 до ЗОјаја, а кадикад и 45 до 50 јаја. Дабогме, да људи не могу сва та јаја иојести, јерједандео мора се оставити за приплод; па ипак, нрорачунало се, да би се при разумном унрављању могло од сваке нојеве женке добити толико јаја за јело, колико се добија од 600 кокошијих јаја. Од нашеживине ми бацамо љуску од јајета, од нојевог јајета и љуска се даје употребити. Урођеници афрички нраве од љуске ноје вог јајета разне сгвари за украс; дакле п трговипа с нојевим јајима била би од асне. Даљине данас не значе ништа. У Капланду зре воће, кад је код нас нролеће, и има не колико година, како се из Канланда доноси силно свеже воће у нролеће у Лондон ; па зашто не би и свежа нојева јаја доносилп у Лондон? Тамо наравно не би илаћалм никакве царине јер Канланд епадаподЕнглееку.

ЖЕНСКИ СВЕТ Бр. 6