Ženski svet

Но то још није све. Месо је нојево вкусно, много леише од меса питомих зе чева; до душе није тако мекано као месо ћурчије, али добро рани и снажно је, скоро као што је месо говеђије. Ко зна, какво ли би то месо било, кад би се но кушало, да се нојеви гоје и уз то да про воде миран тих живот, као и сва остала стока коју гојимо, јер такав живот унанређује гојење! Наравно, има људи, који се исмевају таквим плановима; то је лако, а тако је било и ире тридесет година, када су у Капланду ночели ноја нрипитомљивати.

Данас има тамо 200.000 гштомих нојева, а Капланжани су за тих тридесет година добили за нојево перје око 100 милијуна Форината. То је изненађење за нас из жарке Африке! а каквих ли ћемо доживити још изненађења, када се једном тамо но њеним широким нустињама и стенама угњезди европејеки Иодузимачки дух ? Ко зна? Можда ће једном дотле доћи, да горди, негда Фараонски украс, неће нише вредити, него ли што вреди шарено пе тлово перје! „G. L. e А. М. М.

У СНОВИМА.

У Новом Саду

оиоћ нема црне власи уДј На земљину стере груд И шапћући тихо гласи, Сан да слета с неба свуд. На крили јој знак тишине, А иод велом влажни дах Нигде зрачка, бар да сине, Свуд чаробни влада страх. А ја весб, чио, ие бојећ се ноћи У собици евојој кушам жице лири, Норед мене жижак гори у самоћи И слабачку светлост кроз црнину шири

У грудма ми срце гори, Осећај га диже свет И у песми тихо збори Свога миља бајни сплет. По лицу ми радост еија, Ја пресретан иуштам глас, А поноћ ми шанће тија; > У иесми је брале спас. У једанпут нешто, ућута ми лира А кроз тишину зачух неки шанат тајни; I Тргнем се, кад оно уз пратњу зеФира | Слика твоја лебди, мој анђеле бајни.

Андријп.

О ЧОВЕКУ.

Од К. Миксата.

Жреме нролази, прилике се мењају, па и човек сваким даном све старији; губи оне жудње, укусе и симпатије, за које се целог свог века бори. Па да их ево, штованим чптаоцима, укратко опишем. Као мало дете завидео сам кочија шима; а особито Јоци кочијашу где у парадном оделу седи иа боку и поносито швићка бичем, тада сам помислио у себи: „Ох, ала је то дивно бити кочијаш!“ Доцније као ђаче, сећам се као да је данас било, бага сам био код ујака у гостима, који беше истражни судац, увучем ти се у велику дворану и радознало слу-

| шао сам мога ујака где но злочинце испи| тује. Шиљао ме додуше наиоље са речима: Иди синко наноље и завири у кујну | јесу ли палачинке већ готове? Знао сам одмах зашто ме шиље наиоље, | али ти ја склоиим руке и замолим га, да ме остави у дворани, на које се он насмеши и рече ми : Даклем, ђаче, теби се ово доиада? Али нризнај ми шта би волио бити : истражни судац или злочинац? На које му одговорим: „ЗлочинацА ~ А зашто?“ упита ме радознало. „Јер би ме онда тако исто испитивао као и овог овде.“

Вр. 6. ЖЕНСКИ СВЕТ.