Ženski svet

На тим је задругама женским на тим друштвима Српкиња, мека срца милостива да нриме и ову мисао добротворну , Да размишљају о том и домишљају се, па час пре, где могбуде: да мисао ту и оваилоте. Јесте, ми смо део народа српскога мален, иремален у земљама овим ал, Богу хвала, још толико смо, но ирвеиству, доброг и стања и воље боље: што наумимо то и учинимо! Наши новији фондови иосведочавају то најбоље. Новчић по новчић, иа и дукат но дукат ено учитељи наши школе основне саставише, за три, четири године, фонд конвикту од 30.000 Фор. и више. . Добротворна Задруга* Српкиња Новосаткиња данас, сутра намириће и до 20.000 Фор. своје главнице задружне, осим оноликог доброчинства што чини, и што је чинила од постања свога! Нису оскуд није ни друге нам добротворне женске задруге српске! Ми Срби, откако смо, никад нисмо били назадни школом и просветом кад узме* мо напоредо ирилике за то наше и народа, с којима иомешано живимо. Још смо у многом били и напреднији од њих. На нисмо ни данас. Ево тому два три примера за доказ. Ено је већ, у добри час,неколико ученица приватних полагало испите гимназијске у српској вел. гимназији карловачкој, и спремиле се по том за свој опстанак самосталан. Ено, госпођа медицине-докторица ВучетиИа-Прита не уступа ни којем доктору лечнику у том раду благодетном болном свету, особито женском! У краљевини Србији одавна су већ отворене двери средњих школа, и двери велике гаколе, даровитим ч и вредним уче ницама Српкињама, а тим иосле и поступање на универзите (највише у Швајцарској) да нопуне и допуне науке своје. И тек лане, прекпане и Мађари основагие (али још не отворише) ирву женску тимназију у Будимпешти! * Данашњи век забележиће у прва добра ceoja и еелика дела наиретка : отварање иоља ширем школовану , иотиуном образовању и женскога света , те кроз то и оспо-

собљењу за частан и поштен живот, за прииознат самосталан опстанак! . . И ми смо Срби пошли већ донекле добрим путем тим. У нашим школама учитељским учи се, и за живот спрема се и женска страна српска. Добар број учитељица понос је наш пред светом, где се реч води и брига брине о том претежном, данашњем иитању: о равноправности, самосталности женског света. А каквих је у нас даровитих женскиња Срикиња, и колики им је број, и како тај број расте од године до године то се ено види, без поговора, из извештаја наШИХ „ВИШИХ ШКОЛА ДЕВОЈАЧКИХ“. И том даровитом, и у наукама у школама тим добром и одличном броју ученица Српкиња ваља дакле, и право је: тражити нута и помоћи, да доспеју на велике школе, на пр. на вшиу иедагогиуу, на универзитет и т. д. . . Без тога наше euiue школе девојачке тек иопола од користи су образовању и нросвети, учевном наиретку женског света нашег. Речено је на ночетку, како је она бечка гимназијска школа девојачка прво и нрво намењена женској деци родитеља »средњега сталежа Ми би то за наше прилике овако изменили: родитеља скромнијега, сиромашнијега стања и ужитка, незбринутих, по закону, за немоћи и старости, као што су на пример : наши, по автономији народни чиновници, учитељи, нроФесори и т. д. Како су јадне у нас, мал-не свуд, плате учитеља школе основне; како су за случај немоћи, под у старости, па за случај смрти злехудо незбринути проФе сори двеју нам гимназија ерпских (па богословије), иа учитељских школа, па на ставници вигаих девојачких: без осигурања мировином, без иензије, по закону, без осигурања деце им по смрти њиховој кад се то све на ум, узме, онда тек искаче иред очи нам: колика је прека потреба, дати деци им, особито женској, пута и прилике, да се школом и науком г образовањем и сиремом ио стругрл приправе за живот самосталан, до нослетка!

Вр. 8. ЖЕНСКИ СВЕТ.

115