Ženski svet

Сваки од нас зна, да је најважније при васпитању имати угледа у очима оног, кога хођемо да васпитамо, имати снаге којој ће се дете морати подврћи, било то да је приморано лепим или ружним, али тек свакојако морамо стећи ауторитета. И о томе има говора у овој књизи, где се вели да се „може изабрати свакидањи сукоб, који се годинама продужује не доводећи до никаква доходка; или се напротив улази у бурну, врло ретку, али одсудиу битку, из које родителпл излазе наоружани својимпуним угледом, као отворени детињи господари“. „Нека казна буде кратка и строга, а опроштај брз и копачап*. Врло ће занимати матере да чују, шта писац мисли о пруту, том страшилу дечи јем, кога матере често уиотребљуту, да би својим речима већу важност дали. Па ево како вели: „Ако су нечему потребне за децу од две или три године, оне су pfjaee за децу од десет година; а саблажњиве за доцније доба. .. Родитељи! Упамтите ово добро, јер прут у родител>ској руци може од детета да начини честитог и ваљаног човека, ако се за времена употреби, а може да му убије осећање часиости, те Да га учини неваљалцем, ако се у невреме унотреби. Међу осталим казнама, које сс употребљују, писац осуђује и казнење писањем, задацима, и затвором. И том ириликом писац вели да ~је интернат врло незгодна средина за образовање карактера. Дете је у њему вазда туробно и огорчено. Збијати шале, измишљавати рђаве нееташлуке, једино је његово разведравање". „Одбите из његовог живота толике минуте страћене у укорима, толике сахате жргвоване казнама, и толике дане у срдњи проведене . . . ~ па ћете видети, је ли му иреостало миого минута на ведрину и веселост!“ Нрећи ћемо сад због маленог простора овде млоге главе у овој књизи, које би ваљало прочитати, и зауставићемо се на једној, која говори о томе, како дете треба приправљати већ из малена за живот, каквог појма треба оно да добије о свету, срећи и благостању. и

Дете с почетка „не зна ништа; или боље рећи оно зна само једно: оно не воле трпити“. „Ван овог појма, оно ће ценити бића и догађаје само по васпитању, које ће примити“. „Само искуство, овај тако корисни чинилац за напредак људски, врло ће доцне учинити своје, т. ј. кад трајни први утисци буду одредили облик духу детињем“. Зато писац вели, да дегету врло рано треба уливати у душу оне главне истине, на основу којих читаво друштво постоји. Милосрђе, рад, срећа и патња, доброчинство, то већ за рана треба детету уливати у душу, али пе приповедањем и учењем, него иримером. „Ваша беба можда лупа ногама о земљу, иредаје се очајању, што не може да оствари што жели. . . .“ „Позовите је тада да вам помогне номаћи зид, који вам смета, те би сте га хтели преместити; напрежите се заједно с њоме, те јој покажите, да има предузећа, која се не дају остварити и иокра] све вике, беснила и напрасности. . . . Ово показивање, или и свако друго подобне врсте, биће за бебу користан наук, који ће је натерати да размишљаА И срећа и благостање нису одређени појмови. Оно са чега је један сретан, то може други да»сматра као несрећу. Дете. које увек иде у најлепшим ципелама, биће сретно, ако га пустите да иде једаред босоного. Тако је исто и са богатством. Има људи, који, кад би имали сваки дан по 1 Фор. на трошак, били би сретни и богати, а колико би се њих у таком случају осећали да су сироти? За то нам писацвели: „Мудро ће постуиати родитељи иавикавајући своју децу на штедњу, мало иижу исиод друштвеиог достојанства које би ио своме иоложају или своме имању могли желети“. „То значи: ложити мању ватру, него што се има дрва“. „Међу тим ако нико не иочне давати иример у простоти и штедњи, никад се неће свести на мању меру сјај, против кога се декламује с&уда , а не устаје нигдв“. Од какве штете по душевни развитак

118

ЖЕНСКИ СВЕТ Бр. 8