Ženski svet

детињ може да буде читање таких састава, који нису за његово доба ни нисани, можемо се научити кад прочитамо оно што је под насловом ~уображење и написано. Од још штетнијег уплива је неумесно читање за женску децу, на зато писац вели матерама: „Матери је на расположењу лако средство, да испита моралну вредност каквогсписа: нека га прочита питајући се шта би она рекла, кад би јој кћи мислила и поступала као дотична јунактш “. Не можемо прећи да из ове књиге не наведемо још једну ману коју родителш и околина дечија лакомислено и нехотице изазивату у детету, не мислећи зар, од колике ће му штете то у доцнијем животу бити. Та мана, или ако хоћемо особина дечија је страх, као што иисац вели „произлази млого чешће од прилика, него од склоности“. Млоги родитељи мисле, да ће своје платпљиво дете излечити од страха, ако га баш силом изазивају, ако га у вече шаљу у мрачну собу, у авлију, или ако ништа друго не помаже, они га иемевају, Но таква средства још штетније утичу на де те, и оно ће усљед тога све мање поверљиво бити према својим етаријима.

Код љубави родитељске и дечије, ево како класиФицира писац пожртвовање и оданост материну и очеву: „Од десет матера има их осам, које знају васиитати своје дете; а само једна која може према приликама извршити своје дело“. „Обично, од десет отаца осам их не знају свој „очев занат“; а од оне двојице што само се један арима тешкога терета при васпитању, слажући се с мамом“. Истина да писац извињује у млогоме елучају очеве, што нису баш у стању због својих нослова суделовати при васиитању деце, али им онда вели „да предају своју власт, иотиуну власт матери; нека стави евоју моћ на службу матери, нека најзад никад пред дететом не замери до еуђеним или извршеним одлукама и . Иначе би значило издати матер и радити иротив њених поступака 4 *,

У књизи једанаестој износи нам писац у живим сликама једну велику ману друштвену, а то је клеветнички дух и оговарање. Ово не треба разјашњавања. Сваки то зна. Зар једног човека или женску (поглавито женску) познајемо, који „пре виде у сунцу пеге, него зраке што засењују“. Који ће сваком наћи мане, свако дело, ма оно из најплеменитијих побуда потекло, омаловажити, повући доле. . . ! Целом свету не мож’ колача намесити. Али, за то нас нисац саветује, да „кад иам синови стану дорашћивати, тада ћебити тренутак (е им се неби помућивала савеет пи мисли) иоказати им, како у свету има створова будаластих и дрских, који исказују најлажнија и најлуђа тврђења “ „За то, да се не би преко мере бунила, ако их стану жалостити и кривити, наша деца треба да су уверена, како нису никако дужна напуштати своје иснравне мисли, или мењати навике, примљене у иородици, што đu се доиало ма ком нробисвету, да им што супротно светује, или да им се безобразно наметне за саветника". „Укратко, доћи ће дан, кад ћете морати казати детету, како на свету има будала, лажова и неваљалаца, ако нисте ради, да га свака трчилажа за нос вуче, или и да подлегне којечијим угурзуслицима. Они ипак, који се даду на. оговарање, обично се бране овим: „Ја само истину говорим .... ја не измишљам ништа“. > „Као да оговарање не би доиста било некорисно откриће истинитих, али неповољних етвари“. „Иначе би то била клевета“. И за чудо, да се и Французи тиме бране, ако их когод због оговарања нападне; што и они говоре само истину. Ми смо мислили, да се само код настиме бране. И у овој се књизи оштро напада претовареност деце у школи, коју тему, као довољио познату, нећемо даље да додирујемо. Износе се такођер и разни системи одгајивања и васпитавања деце од најстаријих времена до данас, кар и оно пре нашање тежшнта васпитног из куће у

Бр. 8. ЖЕНСКИ СВЕТ.

119