Ženski svet

помаже удварање, које је у другим земљама у обичају ? Но зато моје миле читатељке нека не нрезиру Јапанкиње; јер оне се не васпитавају за друштво. Кад би оне имале ваше васпитање, онда би наше даровите даме са жутим лицем, исто тако разговорне и сјајне биДе, као њихове сестре са руменим образима! Најглавнија особа при склапању брака је Nakodo, ироводаџија, без чијег посредовања се не би могао склопити брак Својим именом се поноси, јер звање његово изискује велику способност и с великом је одговорности скопчано. Он је јаван званичник, јер он замењује код младожење пријатеља, оца, сведока, заступника и свештеника. Жели-ли јапански отац да уда кћер, он то саоишти једном пријатељу, који му наскоро јави, да је нашао згодног младића. Отац се распита за старост, ноложај у друштву, и т. д. истога младића, па ако је све у реду, он замоли свог пријател>а, да буде иосредник и да се разговара еа оцем онога младића. Сад постаје положај иријатељев званичан, и пре нег што се прими тог звања, он се ирво исиита, да лијеспособан за то. Он мора бити у истом друштвеном поло жају као и обе породице и мора бити ожењен, иначе се не сме упуштати у проводаџисање. Чим се прими, да буде Nakodo, он постане врло вредан. Он је телефон између невесте и младо жење, и они се брину за то, да он много иде од једног другом и да приирави све оне ситнице, што су нужне за сватове. У сваком случају, пре нег што би се сасвим уговорила свадба, отац девојчин допусти да се млади пар састане и види. У том случају по средује Nakodo да буде ~Miyai“ (састапак), који се на три начина може удесити. По првом на чину доведе проводаџија младожењу у кућу његовог будућег таста и представи га овде. Прву шољу чаја унесе служавка, другу кћи, и то је критичан моменат. Млада госпођица приђе лагано младоме човеку, ионуди му чаја и учтиво му се јави. затим одмах отидне у побочну собу. Није пробавила ни један минут, ни једну реч није проговорила, па ипак се младожења по овом првом утиску мора решити. Други начин ~Miyai“-a је „сретање на ме сту“, ком приликом Nakodo тако удеси, да се млади људи сретну на једном,- ма ком месту. Он иде с младожењом а девојка са каквом рођаком или послужитељком. Овде се мало дуже задржавају, али и овде непроговоре ни једну реч. Трећа врста је већ много напреднијаи зове се „сретање у нозоришту“. Проводаџија одведе свог штићеника у позориште и они присуствују на представи у истој ложи у којој је и невеста са својом породнцом. Код нас у Јаиану често траје представа од јутра па до поноћи, и том приликом најважнију улогу игра јело и пиће. Млади пар је тако по цео дан заједно, али у присуству родитеља и много хиљада радозналих

гладалаца. И ту не може млади пар много говорити. У много, случајева очеви приправе све за свадбу, без да су гштали оне, којих се највише тиче. Младожења у таком случају нема прилике да види невесту, него се мора задовољити са оним, што му Nakodo о њој прича. Кад су младенци једно друго видели и допали се, онда проводаџија измоли благослов од родитеља како младожењиних тако и невестиних; затим долази остала родбина на ред, јер Јапанац врло много полаже на сродство, и ова сад брижљиво испита, да ли су заиста младенци једног сталежа и по крви и no предцима. Свештеници не учествују при венчању, јер црква не признаје брак као свету тајну, као што и држава не нрописује за венчање никакве цере моније. Но Nakodo још није свргаио свој носао. Њега иоштују младенци као другог оца и он је саветник њихов, нарочито у стварима које су у свези са њиховим брачним животом. Догодили се каква зађевица међ младенци, одмах дозову Nakodo-a, да их номири, на ма била то најмања распра, а овај ће у десет случајева девет пута бити на страни мужевљевој. Млада жена мора молити за опроштење а имала право а не имала. Дешава се да жена остави мужа, а овај одмах шаље по Nakodo-a и нотужи му се. Званичник сд потражи црно-оку бегуницу у кући њезиних родитеља и запита је за узрок њезином бегству. Често се дешава да жена више пута побегне од мужа и да се једва реши, да остане коначно код њега. Ако она неће да се врати или муж неће да је прими, онда Nakodo постане судац, који се бави разводом брака. Он мора пазити да муж све поклоне, које је жена као прћију донела, поврати своме тасту. Кад се Miyai сретно сврши и оба оца су пристали, онда се приреди „Шпо“, т. ј. измена вина, сувог меса и свиле за једну хаљину. Затим се одреди дан венчања и у том погледу ie Јапанац врло сујеверан; као неерећни дани, којима се не склапа брак, важе: 16. јануар, 20. Фебруар, 4. март, 18. аирил, 6. мај, 7. јуни, 10. јули, 11. август, 9. септембар, 3. октобар, 25. новембар и 30. децембар, и дан смрти дедине и мајкине. Пре свадбе пошље млада у кућу младоже њину све што оће да понесе, као: одела за више година, посуђа и новаца. У њезином спољашњем изгледу много се измене. Она се сад очегаља као жена, удеси своје одело озбиљније, ошиша обрве и обојадише зубе црно, тако, да се на ирви поглед може видети, да је жена. Мати јој да тринајст иравила за владање у браку, у којима се препоручује послушност према свекру, свекрви и мужу као господару, опомиње је, да се чува љубоморе и да буде скромна, и т. д. Венчање се не одржава пре подне, него у вече. Невеста напраши лице са мекињама од пиринџа, и онда га углача, затим га обојадише caOscliiroi, пудером, и намаже усне са Beni црвенилом; на

136

ЖЕНСКИ СВЕТ Бр. 9